Grčka paralisana generalnim štrajkom

Od našeg dopisnika

Atina

Grčka je ponovo pralisana generalnim štrajkom u koji su se uključili zaposleni u javnom i privatnom sektoru u znak neslaganja sa novim  zakonskim reformama u penzionom sistemu i novim porezima o kojima parlament treba da se izjasni u nedelju u ponoć.

U znak protesta zbog mera štednje kojima će se penzije smanjiti u proseku od 15 do 25 posto i podići porezi, među njima i PDV na 24 odsto na većinu proizvoda i usluga, štrajkuju zaposleni u javnim instituacijama, bankama, javnom i brodskom prevozu...

Svi oni će smanjenjem plata i penzija i novim otpuštanjima najpre osetiti posledice reformi koje od Ciprasove vlade zahtevaju svetski kreditori.

I novinari su objavili dvodnevni štrajk kojim zemlju ostavljaju u „infromativnom mraku”, bez radio i TV emisija vesti,bez novina...

Hiljade ljudi su na atinskim ulicama u povorci koja na mitingu pred parlamentom namerava da poslednji put pred ključno glasanje,iskaže svoje nezadovoljstvo vladinim merama.

Štrajk se nastavlja i danas, a masovni mitinzi će trajati do nedelje uveče kada se poslanici izjašnjavaju o paketu mera koji je mesecima usaglašavan, a koji Grke,kako sami kažu,„zavija u crno” ali koji i dalje ne zadovoljava kreditore.

Naime, ovim paketom reformi Ciprasova vlada je na jedvite jade, bitno smanjujući primanja,penzije,subvencije i u potpunosti menjajući penzioni sistem, uspela da obezbedi uštede u budžetu od 5,6 milijardi evra.

Međutim, nema rešenja za dodatnih 3,4 milijarde evra tzv.vanrednog paketa na kome insistira MMF i koji bi,navodno,bio aktiviran u slučaju da se pokaže da Grčka ne ispunjava svoje obaveze.

Ppod uslovom da parlament u kome Ciprasova vlada ima tesnu većinu usvoji primarni paket reformi, ostaje nerešeno pitanje vanrednih mera. Zato će vlada Evrogrupi ponuditi nekakvo prelazno rešenje.

Iako evropski poverioci izražavaju nadu da će sporazum biti postignut do kraja meseca i tvrde da ne treba strahovati od prošlogodišnjeg dramatičnog scenarija za Grčku, bojazan da se već u junu Ciprasova vlada suoči sa opasnošću od bankrota - opet se nadvija nad Atinom.

Kristin Lagard pred sastanak Evrogrupe ponovo upozorava evropske partnere da odmah moraju da otpočnu pregovore kako bi olakšali Grčkoj vraćanje duga .

Direktorka MMF prema pisanju „Fajnenšel tajmsa” insistira da evropski kreditori  ukoliko žele podršku Fonda u programu sa Grčkom moraju da, ,”zahteve i teret duga baziraju na realnim finansijskim zahtevima i reformama koje mogu da donesu ispunjenje ciljeva”.

Lagardova podvlači da ne želi da MMF bude „loš policajac” i naglašava da primarni suficit od 3,5 posto BDP u 2018. koji postavljaju evropski kreditori, nije realan i da je maksimum koji se od Grčke može zahtevati -1,5 posto.U protivnom,kaže Lagardova u pismu Evrogrupi na čijem zasedanju neće prisustvovati,„mehanizam mera koji je Atina prihvatila jednostavno neće moći da funkcioniše.„

Celu sliku,međutim, može da promeni eventuali neuspeh izglasavanja novih zakonskih  mera, jer bi se tada premijer Cipras našao u savim drugačijoj situaciji, koja ,iako se to u vladi negira može da rezultira prevremenim izborima ili - referendumom.