Cenzus arbitar

Vrhovni sudija u izbornoj utakmici optužen da opoziciji nije priznao faul ili državni službenik koji je časno obavio posao i ozvaničio kako je Srbija glasala. Kako god javnost tumačila ulogu predsednika RIK-a Dejana Đurđevića, u istoriji srpskog parlamentarizma ostaće zapisano da je u njegovom mandatu izgled skupštine zavisio bukvalno od jednog glasa.

To je doprinelo da prvi čovek RIK-a bude uklešten između nervoznih pogleda i teških reči koje su mu upućivali lideri opozicije, ali i činjenice da je član Srpske napredne stranke. Posle svega, Đurđević se naglas zapitao šta mu sve to treba. Dok su naprednjaci zahtevali da se naknadno kontrolišu rezultati, lider Dveri Boško Obradović u sitne sate glasno ga je prozivao kako ga „nije sramota” i kako će pred narod, a potom su ga kroz svojevrsnog „toplog zeca” propustili i ostali lideri opozicije.

Đurđević je odgovorio da se nikad nije desilo da članovi RIK-a ne mogu da uđu u salu od političara i da su se desili i fizički nasrtaji. Obećao da više nikad sebi neće dozvoliti da se nađe pod takvim pritiskom, koji je opisao rečima:

„Mi smo optuživani sa različitih strana, jedni da ih spuštamo ispod cenzusa, a drugi da navlačimo cenzus po nalogu neke ambasade.”

Da ishod izbora nije bio tako napet, dve nedelje kasnije Đurđevića bi malo ko i pominjao. Teško da bi opozicija po društvenim mrežama masovno postavljala njegove slike sa Predsedništva SNS-a i tvrdila da na jednoj fotografiji sa sednice RIK-a ima olovku sa logom naprednjaka. Jer, u Srbiji nije novost da izbornu komisiju vodi predstavnik vladajuće stranke.

Aktuelna bura u medijima dovela je i do toga da se mnogi prisete detalja iz biografije Đurđevića, rođenog u Beogradu 1974. U SNS je prešao iz tabora radikala s Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem.

O Đurđeviću se ranije govorilo kao o asistentu Olivera Antića na Pravnom fakultetu i kao o stručnjaku za nasledno pravo i najboljem studentu generacije, jer je diplomirao s prosečnom ocenom 9,9. Pisalo se i da ga advokati zovu „vladarem iz senke” kad je reč o notarima. S Antićem je vodio specijalističke studije o javnom beležništvu.

Mediji su navodili kako je Đurđević obavljao šest funkcija, a osim mesta u RIK-u i na Pravnom fakultetu, pominjano je i da je član Ispitnog odbora i Ispitne komisije pri Ministarstvu pravde, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i član Nadzornog odbora „Službenog glasnika”.

Kada je GO SNS-a odlučio da se svi naprednjaci odreknu duplih plaćenih funkcija, Đurđević, kojeg su u leto 2014. optuživali kao jednog od negativnih rekordera, kovertirao je ostavku u RIK-u, ali ga Skupština Srbije nikad nije razrešila. Zato se sredinom 2015. i de fakto vratio vođenju zasedanja, rešen da tu ostane dok ga parlament ne smeni.

Tako je dočekao da se posle ovih izbora javnost zapita da li je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, ili je tu sračunato i s planom, kao eksponent SNS-a, što tvrdi opozicija.