Gluma i nasilje

„On sve nas shvata kao publiku, pred kojom, tokom dvadeset četiri časa, ne prestaje da glumi samoga sebe. I to na svim scenama, na svim televizijskim kanalima, u svako doba dana i godine“, reči su kojima je vrsni književnik, akademik Simović, opisao čoveka kojega ne moramo imenovati, jer ga lako iz ovog opisa prepoznajemo. Da je zaista tako, svedoče reči jednog trogodišnjeg prijatelja pisca ovih redaka. Naime, njegovi roditelji su se silno iznenadili kada je glavnog junaka naše tragedije imenovao čim je video njegovu veliku sliku u gradu. Dete im je lucidno objasnilo da taj čika „živi u vestima“. Uistinu, s njim se jedino delimično mogu meriti oni koji, takođe, 24 časa glume sami sebe, ali samo na po jednom kanalu, i ne žive u vestima, već u „kući velikog brata“, na „farmi“, ili u „parovima“.

Gluma Zmaja od Šipova i Zmaja od Bugojna čas uveseljava, čas rastužuje, često zaglupljuje, neretko zgraža, ali ima i funkciju prikrivanja od javnosti šokantnih dešavanja u društvu. Naime, u protekle dve-tri nedelje dogodilo se pet izuzetno zabrinjavajućih slučajeva: RIK je, pod pritiskom vladajuće stranke, nekoliko puta duže brojao preostalih tri odsto glasova no ranije prebrojanih 97 procenata, probijajući zakonski rok do kad treba objaviti konačne rezultate, a sve u cilju potiskivanja jedne liste ispod cenzusa; neposredno nakon izbora, u izbornoj noći, dok su svi bili zaokupljeni brojanjem glasova, objavljivanjem rezultata i njihovim komentarisanjem, nepoznati kriminalci s fantomkama na glavama su, koristeći bagere, uklanjali objekte u Savamali; nekoliko dana docnije su poznati kriminalci neljudski prebili obezbeđenje FK Partizan; radnici „Jure“, pak, rade u krajnje ponižavajućim uslovima, što oni odavno na sopstvenoj koži osećaju, ali javnost o tome nije imala pojma; a u Obrenovcu je kineski investitor, kako se čuje, zahtevao od potencijalnih radnika da mu donesu zdravstvene kartone. Ono što povezuje sve ove slučajeve jeste nezainteresovanost nadležnih državnih organa, tj. ministarstava, policije i tužilaštva, za ozbiljnu istragu ovih nedela.

Što se prvog slučaja tiče, objašnjenje je jasno: glavni glumac je naredio epizodisti na čelu RIK-a, bivšem asistentu vrlog Olivera Antića, mnogofunkcionalnom gospodinu Đurđeviću, da kako zna i ume popravi njegov, inače odličan, izborni rezultat, pošto nije bio zadovoljan što mu izborni inženjering nije sasvim uspeo. Ne može da veruje da su se četiri izborne liste smestile u 22 odsto glasova; ali, eto, može i to da se dogodi. Apsolutna većina i moć su tek malčice okrnjeni, ali i to je udarac autoritarnom vođi. Da li je izvukao pouku?

Drugi slučaj je u vezi sa nasiljem nad stanovnicima Savamale. Pošto je potrebno podići Beograd na vodi, zadovoljivši pri tome apetite šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, suspendovani su zakoni Srbije u korist ugovora sa šeicima. Može se samo sumnjati, na osnovu logički skladnih i domišljatih izjava gradonačelnika Malog, da je najnovije, ali i dosad najbrutalnije, nasilje nad Savamalcima deo raseljavanja nepoželjne sirotinje i domaćih preduzetnika u korist arapskih i domaćih bogataša. Imaju li „fantomi“ političku podršku?

Treći slučaj se odnosi na brutalno prebijanje obezbeđenja FK Partizan 28. aprila. Javnost je imala priliku to da vidi, s obzirom na to da se snimak sigurnosnih kamera pojavio na „Jutjubu”, a onda i na televizijama. Bezdušnici su privedeni tek u nedelju uveče, iako su im nadimke, sutradan po prebijanju, objavile novine, što svedoči da su policija i tužilaštvo odmah znali o kome se radi. Tek će se videti kako će se proces protiv ovih kriminalaca završiti, jer iz dosadašnjeg iskustva znamo da se kriminalci pod maskom navijača redovno provlače na sudovima. Da li zbog političke podrške?

Korejski poslodavac ponaša se prema svojim radnicima kao prema roblju. Predložio im je, suočen s bezobraznim zahtevima da idu u nužnik kada nuždu osete, pelene ili otkaz. Glavni glumac reče da se „medijskim potenciranjem (slučaja) nanosi šteta zemlji“. Da li je naneta šteta radnicima? A dostojanstvu građana Srbije? Zar nisu građani „naša zemlja“?

Naposletku, negdašnja nada G-17 plus, a današnji naprednjački as, obrenovački predsednik opštine Čučković pominjao je, povodom kineskog preduzeća koje je navodno tražilo zdravstvene kartone zainteresovanih za posao, da radnici svojevoljno odlučuju da li će ih odneti poslodavcu na uvid. Da li se time krši zakon i ponižava čovek?

Radnike izrabljuju kapitalisti. Vlast, čini se, koristi kontrolisane televizije i kriminalce da zaglupljuje, zastrašuje i tlači građane, braneći svoj i interes kapitalista, umesto interesa građana. Potonji, pak, većinom dadoše glas takvoj vlasti.

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu