Mora li Nikolić da zove Šešelja

Predsednik će se obratiti predstavnicima izbornih lista koje će imati svoje zastupnike u parlamentu, upoznati ih sa činjenicom da je formirana većina za izbor vlade kako bi se izjasnili da li žele da prisustvuju konsultacijama na osnovu člana 112 Ustava Republike Srbije, najavljuju za „Politiku” u Predsedništvu Srbije, reagujući na polemiku koja se u javnosti povela posle Nikolićeve izjave da misli da neće morati čak ni da obavlja konsultacije.

Odgovarajući na pitanje kome će poveriti mandat za sastav vlade, Nikolić je za Sputnjik rekao da je to „očigledno”.

„Mislim da neću morati čak ni da obavljam konsultacije, pošto sve zavisi od toga da li je neko obezbedio 126 poslanika koji glasaju za vladu i, čim dobijem dokaze da je obezbedio, prestaju konsultacije i poveravam mandat”, kazao je Nikolić i ovim rečima izazvao salvu optužbi kako sa mesta predsednika države krši Ustav koji izričito predviđa obavezu šefa države da pre poveravanja mandata razgovara sa predstavnicima svih lista koje su ušle u parlament.

U Predsedništvu za naš list pojašnjavaju da je „predsednik u izjavi za Sputnjik postavio pitanje opravdanosti konsultacija sa predstavnicima opozicije kada mu mandatar bude predstavio dokaze da može da formira vladu”.

Da li zaista predsednik može da odluči hoće li ili ne razgovarati sa parlamentarnim strankama, je li to njegova ustavna obaveza koja nije podložna različitim tumačenjima?

Lider radikala Vojislav Šešelj je odmah Nikolića optužio za kršenje Ustava, i to protumačio kao Nikolićev strah da se sretne sa njim.

„On mora da obavi konsultacije sa svim strankama – to ne samo da je osnovni demokratski red već je i obaveza propisana Ustavom Srbije. Jedino realno obrazloženje zašto krši Ustav jeste to da me se uplašio i neće da se sretne sa mnom”, naglasio je Šešelj za „Nedeljnik”, dodajući da do sada nije bilo praksa da predsednik ne održi susret sa predstavnicima svih parlamentarnih lista i da to jedino nije radio Slobodan Milošević, budući da po ustavu iz 1990. to nije ni bila njegova obaveza.

Izjavu Tomislava Nikolića kritikovali su i drugi opozicioni predstavnici, poput lidera DSS–Dveri Sande Rašković Ivić i Boška Obradovića i predsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića, po kojem je predsednik takođe prekršio Ustav.

Kada se ne bi sreo sa predstavnicima svih lista, Nikolić bi bez svake sumnje napravio presedan jer se od 2000. godine do sada tako nešto nije desilo. Bez obzira na to koliko to bilo samo ispunjavanje forme, predsednici su, po pravilu, poštovali tu proceduru, uključujući i Nikolića, koji je posle vanrednih izbora 2014. godine na Andrićevom vencu imao konsultacije sa svim izbornim listama koje su prešle cenzus.

Stručnjaci za ustavno pravo nisu saglasni oko toga da li bi eventualno Nikolićevo odustajanje od susreta sa predstavnicima svih izbornih lista moglo da se podvede pod kršenje Ustava. Jedni insistiraju na tome da je slovo Ustava jasno, dok drugi ne vide praktičnu potrebu da se predsednik konsultuje sa svima.

Za profesora Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Slobodana Orlovića uopšte nema dileme da Nikolić mora da se doslovno drži Ustava. Kako je rekao za Kurir, to je uslov, odnosno ustavna forma koja mora da se ispoštuje.

Da je to ustavna obaveza, kaže i Ratko Marković, jedan od vodećih profesora Ustavnog prava, ali ipak dodaje da ova odredba „nema mnogo smisla, naročito što se time vezuju ruke predsedniku republike, a ne vodi se računa o ishodu izbora”.

„Bespredmetno je da predsednik stranku koja ima četiri ili manje mandata poziva na konsultacije. Ali bez obzira na to koliko je takav čin ’pro forme’, trebalo bi ga poštovati, jer je naveden u najvišem pravnom aktu. Pitanje je koliko je potrebno pozivati sve, pogotovo kada postoji ovakva disperzija glasova”, ističe za „Politiku” Marković i podseća da je u Ustavu iz 1990. „postojala odredba koja je bliža realnosti”, budući da je u članu 83 tog dokumenta stajalo da predsednik zemlje predlaže mandatara za sastav vlade „pošto sasluša mišljenje predstavnika većine u Narodnoj skupštini”.

Za profesora prava Stevana Lilića ključno je da li će javnost ovaj problem tumačiti sa „stanovišta dogmatike”, gde je tačka 3 u članu 112 jasna, ili će se tumačiti sa „stanovišta pragmatike”.

„Tu se postavlja ono pitanje da li se neko drži zakona kao pijan plota. Najbitnije je šta se nekim zakonom postiže. Bez obzira na to što se može reći da su i jedni i drugi u pravu, u kontekstu onoga što je realnost i onoga što je papirna verzija, rekao bih da je upitna cela ta argumentacija da se treba držati pisane procedure pre nego stvarnosti”, kaže Lilić.

Naročito, kako napominje, što je Šešelj za mnoge poznat po tome što želi da napravi takozvanog tigra od papira, a pitanje je koliko je spreman da ponudi suštinsko rešenje.

„Zato je sporno ima li potrebe da se izazivaju ovakve turbulencije u javnosti”, navodi Lilić za naš list.

Marković je mišljenja da bi najvišim pravnim aktom ipak predsedniku republike trebalo prepustiti odluku koga će pozvati. Njegova opaska, to jest kritika, odnosi se, kako kaže, na one koji su ovakvu formu definisali. On dodaje da u većini zemalja sa parlamentarnim sistemom vlasti takva odredba uopšte ne postoji.

„Ustavno je pravo šefa države da odredi mandatara i on mora da vodi računa da se pri tome politički ne ’ugruva’ i predloži nekog ko nema većinu u skupštini, jer tako gubi kredibilitet”, kaže Marković. Na pitanje da li bi Nikolić napravio presedan kada ne bi pozvao predstavnike svih lista, on odgovara da nije siguran, jer taj Ustav postoji od 2006, i dodaje da se sada „samo pokazuje koliko ta odredba nema smisla kada je ovoliko izbornih lista u parlamentu”.

Za Lilića je upitno da li bi takav korak predsednika države bio presedan i zato što će „rezultat u suštini biti isti kada je reč o tome ko će biti mandatar za sastav vlade”.

„I dalje izgleda kao da mi ne posmatramo sa stanovišta postignutog rešenja, već onoga što je zapisano. Efikasniji politički sistemi polaze od rezultata”, smatra Lilić.

Upitan da li bi opozicija mogla da zahteva da Nikolić snosi pravne posledice ukoliko se ne bi konsultovao sa svim predstavnicima opozicije, Ratko Marković odgovara da svako može da ga pozove na odgovornost i razrešenje dužnosti.

„Ustav nalaže da se predsednik republike razrešava zbog povrede najvišeg pravnog akta, odlukom Narodne skupštine koju potvrđuje najmanje dve trećine narodnih poslanika. O tome da li je povredio Ustav ili ne, prethodno treba da odluči Ustavni sud”, zaključuje Marković.