Potrebna je hitna i kvalitetna reforma sistema

U protekle tri nedelje desili su se događaji koji su praktično ukazali na sve manjkavosti političkog i pravnog sistema u Srbiji, kao i na suštinski deficit demokratskog uređenja uprkos načelima garantovanim Ustavom Republike Srbije.

Osnovna pretpostavka Ustava je definisana vladavinom prava koja počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se, pored ostalog, ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Međutim, kako u praksi vlast radi mimo ustavnih i zakonskih okvira, teza da mi živimo u društvu nekonsolidovane demokratije se potvrđuje svakodnevno.

Put odatle ići će jednim od dva moguća pravca: ka jačanju institucija sistema i demokratskog uređenja ili ka apsolutizmu ili samovoljnoj vladavini male grupe interesno povezanih ljudi.

Prvi događaj, koji predstavlja osnovu demokratskog uređenja jedne države, a to su pošteni izbori za najviše predstavničko i zakonodavno telo – Narodnu skupštinu, pretrpeli su velike probleme i podgrejali sumnju o tome da nešto sa našim izbornim sistemom i pratećim zakonodavstvom nije u redu.

Ako ostavimo po strani, medijsku kampanju koja je favorizovala vladajuću koaliciju, izborni proces se pokazao neadekvatnim i podložan zloupotrebama. Naime, prvo su se pojavile tri liste koje su zloupotrebile biračko pravo, a lista Republikanske stranke je podnela falsifikovane potpise. Iako se mnogima ta činjenica čini nebitnom, ona je proizvela da politički irelevantna izborna lista Republikanske stranke osvoji 4.522 glasa, te da shodno tome o ulasku u parlament drugih stranaka i prelasku cenzusa na kraju odlučuje samo jedan glas.

Pojavila su se pitanja o adekvatnosti kontrolnih mehanizama izbornog procesa, broju kontrolora na biračkim mestima, ispravnosti biračkog spiska. Osim toga, aktuelni izborni sistem ne reprezentuje jednako građane iz svih delova Srbije, favorizuje volju vrha političkih stranaka, ne promoviše ličnu odgovornost poslanika, tako da se mora pod hitno menjati.

Da stranke ne bi po ko zna koji put obesmislile proces i rezultat reformi, neophodno je da javnost uzme učešće i odgovornost u procesu izmene i definisanja novog izbornog sistema. Sigurno je da politički vrhovi stranaka neće svojevoljno, bez pritiska javnosti, građanima prepustiti da suverenost vrše preko slobodno i neposredno izabranih predstavnika, iako im to pravo Ustav garantuje.

Drugi događaj koji govori o pravno nesigurnoj državi i koji se, verovatno planski, desio baš u postizbornoj noći je rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Tada je grupa maskiranih kriminalaca suspendovala vladavinu prava u jednom delu države, i uzurpirala nadležnosti policije, komunalne policije i inspekcija, davši sebi slobodu da legitimiše, zadržava i privodi građane, i uništava privatnu svojinu, pod pretnjom sile. Simptomatično za teško oboljenje našeg sistema je da se policija nije odazivala na pozive građana i da je odbila da postupi i preduzme mere u skladu sa zakonskim ovlašćenjima. Ovaj slučaj sigurno ima političku konotaciju i predstavlja opasan presedan koji potpuno urušava ionako slabe institucije sistema. Ako ne postoje institucije koje su u stanju da zaštite ugrožene građane i da reaguju na hitne pozive za pomoć, bez obzira na pravni status privatne imovine, onda mi više nemamo državu, zaštitu privatne svojine i osnovnih ljudskih prava!

Da bismo se vratili na put konsolidacije demokratije, neophodno je definisati tri važna cilja: da definišemo transparentan proces i način izmene političkog i pravnog sistema, da odredimo rokove i period trajanja tog procesa i da sprovedemo referendum koji bi potvrdio valjanost ovog poduhvata.

Mora se otvoriti artikulisan i smislen dijalog o pitanjima: ustavu, izbornom sistemu i izbornom zakonodavstvu i pre svega, poštovanju i neselektivnom sprovođenju zakona. Za početak, trebalo bi krenuti od promene izbornog sistema i izbornog zakonodavstva. Prvi korak bio bi da se konačno oformi nezavisna državna izborna komisija koja neće patiti od političkih pritisaka i bazičnog nepoverenja. Drugi korak bi bilo uvođenje reda u uspostavljanje registra biračkog prava Republike Srbije. U 21. veku bi bio red da taj registar bude umrežen sa bazom MUP-a i bazama matičnih knjiga tako da se kasnije automatski ažurira.

I na kraju, ali kao prioritet nad prioritetima, izuzetno je važno da se otkriju i maksimalno sankcionišu počinioci i nalogodavci rušenja privatne imovine i ukidanja prava na slobodu građana u slučaju Hercegovačke ulice. I jedno i drugo povlači odgovornost političke elite za budućnost Srbije i odgovornost počinioca za učinjena kriminalna dela, kako bismo gradili demokratsku državu zasnovanu na vladavini prava i jednakosti svih pred zakonom.

Predsednik upravnog odbora Centra za razvoj Srbije