Cipras popustio pred „ljudima u uniformi“

Od našeg dopisnika

Grci stalno žive u strahu i neizvesnosti. Ili od novih zahteva kreditora koji se mere milijardama, od opasnosti da im u utorak  Evrogrupa ne odobri obećani kredit, od ishoda noćašnjeg glasanja u parlamentu o paketu indirektnih poreza, formiranju novog fonda za privatizaciji gde se krije opasnost od moguće rasprodaje važnih državnih preduzeća i objekata.

Ali, izgleda, najviše strepe od neizvesnih odluka sopstvene vlade koja, čini se, po sistemu,„ako prođe, prošlo je”, gura na glasanje neke zakone a onda ih, pod pritiskom parlamenta i protesta menja, ostavlja za kasnije ili -  povlači.

U poslednjem trenutku premijer Cipras je spreman da odustane od predloženog dvogodišnjeg zamrzavanja plata u tzv. specijalnim službama, sudijama, vojnim licima i policiji.

Činjenica da su „ljudi u uniformama” u poslednja dva dana , zajedno sa narodom, masovno izašli na proteste, da je njegov koalicioni partner Anel koji mu obezbeđuje tesnu većinu parlamentu zapretio vetom, primorava Ciprasa da traži alternativno rešenje.

Panos Kamenos koji je ministar odbrane u Ciprasovoj vladi jasno je poručio  da, ukoliko predloženi zakon ne bude povučen, neće podržati zakonske reforme.

Nedoslednost u potezima vlade ili nesposobnost da se, bez prethodnih obećanja naciji, procene realne okolnosti i predvide potezi kreditora -nisu novina. Prvo se vlada zaklinjala da neće biti novih poreza na nepokretnosti, a onda se novim zakonom koji parlament treba noćas da izglasa, oni dodatno povećavaju. Premijer Cipras je tvrdio da se penzije neće smanjivati, a onda se posredno kroz novi zakon one umanjuju i za 35 odsto.

Prvo se naciji obećava da neće biti poskupljenja i da će se štititi standard, „crvene linije”, a onda zbog neplaćenih kredita stanovi idu na aukciju, na leđa nacije se svaljuje 26 novih poreza, siromašna ostrva dobijaju namet od 30 odsto, u godini kada je turizam jedini prihod  hotelski smeštaj poskupljuje, uvodi se dodatni „noćni porez” od 1,5 do 5 evra zavisno od kategorizacije.

Farmerima koji su dva meseca blokirali puteve, obećavaju se poreske olakšice ali im se onda, ipak, uvode novi porezi, poskupljuje benzin, naciji koja spada u najveće pušače, cena cigareta povećava za od 30 do 50 centi, kilogram kafe za četiri evra, cene za stabilni telefon i internet za 5 odsto.

Mnogi zakoni deluju retroaktivno. U predloženom zakonskom paketu prvobitno je predviđeno da penzioneri sa nacionalnom penzijom vrate državi „višak”. Odustalo se u poslednjem trenutku jer nije bilo realno da bračni par sa 900 evra, do kraja godine vrati državi oko 1500 evra.

Opozicija vrši pritisak, tvrdi da ni ovog puta neće glasati za zakonske reforme, otvoreno poziva na vanredne izbore jer smatra da Ciprasova vlada naciju gura u haos i nemaštinu. Grci su nezadovoljni i ogorčeni, popularnost Aleksisa Ciprasa opada, njegovi sunarodnici smatraju da je često neodlučan, a politička javnost - da ne ume da vlada.

Grci su ponovo na ulicama, protesti pred parlamentom traju već dva dana, Atina je bez gradskog i prigradskog saobraćaja, železnice. U međuvremenu, i pored drastičnih mera na koje se Ciprasova vlada odlučila da bi udovoljila zahtevima poverilaca, nema nikakve sigurnosti da će na sastanku Evrogrupe u utorak biti doneta odluka o oslobađanju ranije obećanog kredita.

Istovremeno, MMF ne odustaje od svog paketa zahteva da bi dalje učestvovao u programu finansiranja Grčke.

U tekstu koji objavljuje list „Republika”,MMF zahteva mere koje će obezbediti održivost grčkog duga i pred evropske partnere postavlja uslov da se breme duga olakša kroz produžavanje period otplate do 2080. godine, smanjenje kamatnih stopa, uz obavezno rešenje da godišnje finansijske obaveze Grčke prema kreditorima ne premašuju 15 do 20 odsto BDP...

MMF smatra da će biti neophodna nova rekapitalizacija grčkih banaka, obezbeđivanje od privatizacije sume od pet milijardi evra, formiranje rezervnog fonda od 7,7 milijardi evra u državnim fondovima. Kako će na sve to na kraju odreagovati evropski partneri koji imaju drugačije viđenje, biće jasno već tokom naredne dve nedelje.

Briselu se žuri da grčki problem - ukoliko ne može da ga reši -  bar ublaži do referenduma u Velikoj Britaniji i letnjih odmora. Ni Evropa ali ni Atina ne žele ponavljanje dramatičnog scenarija iz leta 2015.