Britance plaše Srbijom

Izjava Dejvida Kamerona da bi Turska mogla da uđe u Evropsku uniju tek možda oko 3000. godine možda bi u Beogradu mogla da zvuči kao duhovitost britanskog premijera da ovom opaskom on nije pokušao da smiri pojedine članove svog kabineta koji tamošnju javnost plaše najezdom Turaka, Balkanaca, a među njima i Srba, na britansko ostrvo. Poruke koje su ovih dana slali pojedini britanski ministri na račun zapadnog Balkana bile su daleko od šale i pre bi se mogle okarakterisati kao uvreda za zemlje koje bi da se priključe klubu u kojem je Britanija jedna od najmoćnijih članica. 

„Britanija bi bila manje bezbedna ako se Turskoj, Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji dozvoli da uđu u EU”, poručila je pre nekoliko dana Peni Mordaunt, britanska ministarka oružanih snaga, iz redova zagovornika „bregzita”, objašnjavajući da mnoge od tih zemalja imaju visoku stopu kriminaliteta, probleme sa bandama i terorističkim ćelijama, kao i visok nivo siromaštva.

U sličnom tonu, pre nje, govorila je i Tereza Mej, ministarka unutrašnjih poslova, postavljajući pitanje opravdanosti proširenja EU.

„Zemlje koje sada pregovaraju sa EU, uključuju Albaniju, Srbiju i Tursku – to su zemlje sa siromašnim stanovništvom, ozbiljnim problemima sa organizovanim kriminalom, korupcijom, ponekad i terorizmom”, uveravala je Mejova britansku raspolućenu javnost.

Zagovornicima izlaska Britanije iz EU između ostalog i zbog „opasnosti” od dolaska Balkanaca pridružio se i ministar pravosuđa Majk Gouv koji je takođe u isti koš stavio Srbiju, Albaniju, Tursku, Makedoniju i Crnu Goru poručujući da Britanci treba da napuste EU ukoliko ona ne odustane od politike proširenja.

Da li ovakvim izjavama britanski političari pokušavaju da uvere svoju javnost da je kucnuo čas da izađu iz EU ili im je „bregzit” možda samo dobar povod da kažu svoje pravo mišljenje o zemljama iz našeg regiona?  

„Britanska politika je replika politike Vašingtona”, ocenio je nedavno bivši ambasador SRJ i SCG u Velikoj Britaniji Vladeta Janković, objašnjavajući da je britanska politika dobrim delom pod uticajem američke politike kada je reč o Balkanu.

„Ima zaista mnogo stvari koje u britansko-srpskim odnosima nisu za pohvalu. Ne pamtim kada su u Savetu bezbednosti SAD i Velika Britanija glasali u interesu Srbije”, rekao je Janković za Sputnjik.

Srpska javnost pamti kako su Britanci prošlog leta inicirali rezoluciju o Srebrenici u UN (kojom je pokušala da Srbiju optuži za genocid), kako su istrajavali na uslovu saradnje sa Haškim tribunalom, kako su na sve načine pomagali Kosovu da stekne atribute državnosti i kako su zajedno sa Nemačkom formulisali uslove za otvaranje pregovora Beograda za članstvo u EU.

I pored svega ovoga, britanski ambasador u Beogradu Denis Kif tvrdi da su odnosi dve zemlje sada „u dobrom položaju”, mada priznaje da su u toku 180 godina dugih bilateralnih odnosa naše dve države imale uspone i padove.  

„Naše zemlje imaju odnose koji sežu mnogo godina unazad, oko nekih tema imamo različita gledišta. Važno je da razgovaramo o pitanjima oko kojih se ne slažemo. Suština je da zajedno radimo na integraciji Srbije u EU”, rekao je Kif krajem prošle godine, koji je nešto ranije Aleksandru Vučiću predao pismo premijera Kamerona u kojem ovaj hvali Vučićevo liderstvo, podržava srpske reforme u uverenju da će one doneti rezultat u napretku Beograda na evropskom putu.

Posle svih ovih pohvala, stigla je ocena, kako ovih dana prenosi Bi-Bi-Si, da je Srbija u balkanskoj „petorci” koja „nije ni blizu” ulasku u EU. Beograd, tvrdi britanski politički analitičar i stručnjak za Balkan Džejms Ker-Lindzi, i treba i ne treba da bude zabrinut. Činjenica je, kako kaže, da je proširenje EU postalo kontroverzno pitanje, ne samo u Britaniji već i širom EU.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Berlinu Ivo Visković vrlo je oštar u komentarisanju izjava koje u poslednje vreme stižu iz Londona.

„To je veliki politički gaf zbog kojeg će neki u Britaniji posle rezultata referenduma, ili jako slaviti, ako uspeju, ili odgovarati, ako ne uspeju. Tako su to govorili da me čudi što nisu koristili babarogu. To je toliko neozbiljno i toliko politički neodgovorno da prosto čovek ne može da shvati da u jednoj zemlji tako duboke demokratske tradicije kakva je Velika Britanija neko radi takve gluposti”, kaže Visković za „Politiku“ ocenjujući da je to očajnički potez nekoga ko želi da po svaku cenu ostvari neki cilj, „pa se hvata za zadnju slamku koju može da smisli, punu gluposti i predrasuda”.

Visković smatra da to više govori o njima nego o nama kao objektivnom problemu.

Na pitanje da li Srbija ipak ima razloga za brigu, on odgovara da uvek ima razloga za brigu.

„Posle tih izjava niko ih, verovatno, ne može više uzimati tako ozbiljno kao što ih je uzimao pre toga. Svaki razuman političar, a oni u Evropi ipak prevladavaju, to sebi ne bi dozvolio. Postoji nešto što se zove politička korektnost, što možda u ovom slučaju i nije najbitnije, ali postoji i nešto što se zove zdrav razum. Zdrav razum kaže da su oni u svakom pogledu preterali i da su to izjave kakve u normalnoj situaciji političari demokratskih zemalja sebi nikad ne bi dozvolili. To je nešto što je, naprosto, očajnički potez”, kategoričan je Visković.

Istoričar Slobodan Marković kaže da je činjenica da u Britaniji postoji veliko nezadovoljstvo tamošnjeg javnog mnjenja dolaskom radne snage iz istočne Evrope, posebno iz Rumunije i Bugarske, kao i time što oni mogu da koriste britanski zdravstveni sistem, škole i sve ostalo jer su državljani članice EU.

„Protivnici ’bregzita’ moraju da uveravaju Britance da ta situacija neće dalje eskalirati dok oni koji su za izlazak iz EU to koriste kao razlog zbog kog ’bregzit’ treba da se dogodi. Zvanični stav Britanije prema EU je jasan – što šira unija sa što manjim ovlašćenjima. Drugim rečima, što je više zemalja u EU, to je manja šansa da će se povećavati nadležnost Brisela u odnosu na zemlje članice”, objašnjava Marković i dodaje da je zato već godinama zvanični London za to da Turska uđe u EU.

U Britaniji, kako kaže ovaj naš sagovornik, vodi se zapravo borba jednih evroskeptika protiv drugih evroskeptika. Jedni, kako kaže, smatraju da zemlja treba da napusti EU, a drugi da treba da ostane u EU i da se bori za svoja suverena prava.

Uz opasku da Srbija nije u velikoj ljubavi sa Velikom Britanijom, Visković ukazuje da je u poslednje vreme došlo do određenog popuštanja, odnosno da pokazuju više razumevanja ili barem manje nerazumevanja prema Srbiji.

„Ne bih te odnose ocenio negativno. Čini mi se da je poseta princa Čarlsa trebalo da signalizira da oni žele popravljanje odnosa. Ovo što rade njihovi pojedini političari jeste nešto što tome odmaže, nikome ne donosi korist, a njima nanosi štetu”, kaže Visković.

Ukoliko Britanija ostane u EU, videće se da li su ovakve izjave bile samo deo predreferendumske atmosfere ili trajno opredeljenje.

„Kad bi oni mislili kao što su sada grubo rekli, onda bi to za svet zaista bio veliki problem. Poznato je da Britanija ima skeptičan stav, ali je taj stav uvek bio u granicama relativno prihvatljivog. Imaju i neke druge zemlje skepsu, pa ipak ne rade gluposti”, zaključuje Visković.