Rusijom upravlja „piterski tim”

Moskva – Kremljom, a to znači i Rusijom, danas upravlja „piterski tim”, kako ovde zovu Putinove najbliže saradnike dovedene iz Sankt Peterburga.

Prvi čovek po uticaju, posle Putina je Igor Sečin, predsednik Saveta direktora „Rosnjefta”. On je i jedan od najtajanstvenijih ljudi u Kremlju, i veoma se retko pojavljuje u javnosti. Mnogo godina je bio na čelu ličnog Putinovog aparata i tako postao čovek kome predsednik najviše veruje i kome poverava rešavanje najpoverljivijih zadataka. Smatra se da je on inicirao i rukovodio hapšenjem Hodorkovskog. Svojevremeno dovođenje Mihaila Fratkova na mesto premijera, takođe je njegovo delo. Tvrdi se i da se bavi kadrovskom kombinatorikom u velikim državnim kompanijama. Kad Putin postane premijer, veruju mnogi, Sečin će preći u vladu i tamo dobiti vrlo odgovornu funkciju.

Tvrdi se da je on jedini, osim Putina, koji može da pozove na razgovor premijera i njegove zamenike iako je po rangu niži od njih. Tu snagu crpe i iz toga što samo od njega zavisi koga će Putin da primi, a koga ne.

Rođen je 1960. godine i filolog je po struci. On je jedini činovnik koga je Putin kad bi god promenio posao, vodio sa sobom. Od 2000. godine je zamenik šefa administracije predsednika i rukovodi njegovom kancelarijom. Svojevremeno su se u medijima pojavljivale tvrdnje da je radio u KGB, ali to nije potvrđeno. Ipak smatra se vođom takozvanog klana sile.

I Viktor Ivanov je čovek neograničenog poverenja. Za njega se tvrdi da ima veliki uticaj u odlučivanju ko će napredovati ili biti smenjen u takozvanim ministarstvima sile. Slikovito rečeno, od njega zavisi koliko će i kada ko od generala dobiti zvezdice. On je zadužen i za „nadgledanje” glavne državne vazduhoplovne kompanije „Aeroflot”.

Vladislav Jurjevič Surkov koga mnogi nazivaju „sivim kardinalom” Kremlja, jedan je od malobrojnih moćnika koji ne pripada „piterskoj komandi”, i veruje se da predvodi takozvani liberalni klan u Kremlju. On je dugo radio sa Medvedevom, i generacijski mu je najbliži. Za razliku od Medvedeva, Vladislav Surkov nije bio briljantan student. Magistar je ekonomije i jedno vreme je radio u banci „Menatep” koja je pripadala vlasnicima naftne kompanije „Jukos”. Bio je i u timu milijardera, a sada političkog emigranta Borisa Berezovskog dok je on vladao Prvim kanalom ruske TV. Odatle je prebačen u predsedničku administraciju 1999. godine. U martu 2004. godine je postao pomoćnik predsednika Putina i ostao zamenik rukovodioca predsedničke administracije.

Zanimljivo je da njega nazivaju vođom „liberalnog klana” u Kremlju. Tvrdi se čak da je prilikom izbora kremaljskog kandidata za predsednika vođena žestoka borba između ta dva klana i da je Vladimir Putin, upravo da bi sprečio da klan sile zavlada zemljom, odlučio da izabere Medevdeva, umesto Sergeja Ivanova. Ostanak Putina u vlasti, na mestu premijera, tumači se kao njegova potreba da drži pod kontrolom „silovike” sa kojima Medvedev sam ne bi mogao da izađe na kraj.

Ali, ako se ima u vidu da će Putinovo vreme ostati zapamćeno i po tome što iz Kremlja nikad nije procurila nijedna „poverljiva informacija”, onda i ovu treba primiti sa krajnjom rezervom.

Pored pomenute trojice Putinovi najbliži saradnici su Viktor Zupkov, sadašnji premijer, i njegov zet Anatolij Serdjukov, ministar odbrane.

To su ljudi na koje se Putin oslanjao tokom poslednjih osam godina i na koje će se Medvedev oslanjati na početku. A kako će se kasnije složiti kockice, ostaje da se vidi.

Da bi organizovao rad administracije, Putin je svojevremeno, u predsedničku administraciju doveo proverene prijatelje i bivše kolege i tako uspeo da napravi sistem donošenja odluka koji se može smatrati najzatvorenijim u svetu i koji ne dopušta da procuri bilo kakva informacija. Prema rečima bivšeg Putinovog ekonomskog savetnika Andreja Ilarionova, više od 70 odsto ljudi koji predstavljaju jezgro onih koji donose ključne odluke u zemlji, su bivši oficiri KGB ili drugih tajnih službi.