Русијом управља „питерски тим”

Москва – Кремљом, а то значи и Русијом, данас управља „питерски тим”, како овде зову Путинове најближе сараднике доведене из Санкт Петербурга.

Први човек по утицају, после Путина је Игор Сечин, председник Савета директора „Росњефта”. Он је и један од најтајанственијих људи у Кремљу, и веома се ретко појављује у јавности. Много година је био на челу личног Путиновог апарата и тако постао човек коме председник највише верује и коме поверава решавање најповерљивијих задатака. Сматра се да је он иницирао и руководио хапшењем Ходорковског. Својевремено довођење Михаила Фраткова на место премијера, такође је његово дело. Тврди се и да се бави кадровском комбинаториком у великим државним компанијама. Кад Путин постане премијер, верују многи, Сечин ће прећи у владу и тамо добити врло одговорну функцију.

Тврди се да је он једини, осим Путина, који може да позове на разговор премијера и његове заменике иако је по рангу нижи од њих. Ту снагу црпе и из тога што само од њега зависи кога ће Путин да прими, а кога не.

Рођен је 1960. године и филолог је по струци. Он је једини чиновник кога је Путин кад би год променио посао, водио са собом. Од 2000. године је заменик шефа администрације председника и руководи његовом канцеларијом. Својевремено су се у медијима појављивале тврдње да је радио у КГБ, али то није потврђено. Ипак сматра се вођом такозваног клана силе.

И Виктор Иванов је човек неограниченог поверења. За њега се тврди да има велики утицај у одлучивању ко ће напредовати или бити смењен у такозваним министарствима силе. Сликовито речено, од њега зависи колико ће и када ко од генерала добити звездице. Он је задужен и за „надгледање” главне државне ваздухопловне компаније „Аерофлот”.

Владислав Јурјевич Сурков кога многи називају „сивим кардиналом” Кремља, један је од малобројних моћника који не припада „питерској команди”, и верује се да предводи такозвани либерални клан у Кремљу. Он је дуго радио са Медведевом, и генерацијски му је најближи. За разлику од Медведева, Владислав Сурков није био бриљантан студент. Магистар је економије и једно време је радио у банци „Менатеп” која је припадала власницима нафтне компаније „Јукос”. Био је и у тиму милијардера, а сада политичког емигранта Бориса Березовског док је он владао Првим каналом руске ТВ. Одатле је пребачен у председничку администрацију 1999. године. У марту 2004. године је постао помоћник председника Путина и остао заменик руководиоца председничке администрације.

Занимљиво је да њега називају вођом „либералног клана” у Кремљу. Тврди се чак да је приликом избора кремаљског кандидата за председника вођена жестока борба између та два клана и да је Владимир Путин, управо да би спречио да клан силе завлада земљом, одлучио да изабере Медевдева, уместо Сергеја Иванова. Останак Путина у власти, на месту премијера, тумачи се као његова потреба да држи под контролом „силовике” са којима Медведев сам не би могао да изађе на крај.

Али, ако се има у виду да ће Путиново време остати запамћено и по томе што из Кремља никад није процурила ниједна „поверљива информација”, онда и ову треба примити са крајњом резервом.

Поред поменуте тројице Путинови најближи сарадници су Виктор Зупков, садашњи премијер, и његов зет Анатолиј Сердјуков, министар одбране.

То су људи на које се Путин ослањао током последњих осам година и на које ће се Медведев ослањати на почетку. А како ће се касније сложити коцкице, остаје да се види.

Да би организовао рад администрације, Путин је својевремено, у председничку администрацију довео проверене пријатеље и бивше колеге и тако успео да направи систем доношења одлука који се може сматрати најзатворенијим у свету и који не допушта да процури било каква информација. Према речима бившег Путиновог економског саветника Андреја Иларионова, више од 70 одсто људи који представљају језгро оних који доносе кључне одлуке у земљи, су бивши официри КГБ или других тајних служби.