Ljajić: Zahtevi Hrvatske deplasirani

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas da su tvrdnje hrvatskog ministra spoljnih poslova Mire Kovača da Srbija ne ispunjava sve uslove za otvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU potpuno „neutemeljene, netačne i kao takve deplasirane”.

Kovač je prethodno rekao da Hrvatska insistira na potpunoj saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, što, poštovanju manjinskih prava hrvatske zajednice u Srbiji i obezbeđivanju njihovog prisustva u parlamentu, kao i takozvanu regionalnu jursdikciju.

„S obzirom na to da sam se godinama bavio svim ovim pitanjima, sa punom odgovornošću mogu da kažem da je u Srbiji, u oblastima o kojima je govorio Kovač, u proteklih 15 godina ostvaren najveći napredak”, kazao je Ljajić u izjavi dostavljenoj medijima.

Potpredsednik srpske vlade istakao je da je u saradnji sa Haškim tribunalom Srbija ispunila sve svoje obaveze u smislu izručenja optuženika i kao ni jedna zemlja u regionu isporučila 45 lica, uključujući tu i bivše predsednike, članove vlade, načelnike generalštaba, najviše predstavnike civilnih i vojnih obaveštajnih službi.

„Podsećam da je saradnja sa Hagom praktično završena u uslovima kada taj sud svojim postupcima i odlukama ni najmanje nije učinio da se ta saradnja olakša”, dodao je Ljajić.

Kada je u pitanju jurisdikcija suda za ratne zločine, Ljajić je naveo da „Hrvatskoj nije smetalo kada je zbog te iste jurisdikcije u Beogradu suđeno optuženima za zločine u Ovčari”.

„Sada je odjednom to postalo problem u bilateralnim odnosima, iako više zemalja članica EU imaju iste zakone, sa identičnim nadležnostima kao sud za ratne zločine u Srbiji”, naveo je Ljajić.

Što se tiče prava manjina, Ljajić je rekao da sve međunarodne relevantne organizacije, kao što su UN, EU, OEBS, Savet Evrope, Stejt department, konstatuju da je Srbija napravila impozantne rezultate i da je postavila visoke standarde zaštite ljudskih, a posebno manjinskih prava.

„Srbija, kao jedna od retkih zemalja, poštuje kako indivudualna, tako i kolektivna prava manjina, uključujući i pravo na kulturnu autonomiju. To se ne bi moglo reći za mnoge države, uključujući tu i neke članice EU i Hrvatsku”, tvrdi Ljajić.

Govoreći o hrvatskim primedbama vezanim za zastupljenost manjina u parlamentu, Ljajić kaže da Srbija ima odredbu izbornog zakona o tzv. prirodnom pragu, koji manjinama omogućava ulazak u parlament sa cenzusom od svega 0,4 odsto.

Ljajić je podvukao da ne postoji država u EU koja bezuslovno omogućava svim manjinskim zajednicama ulazak u parlament i da to ne omogućava ni Hrvatska svojim izbornim zakonom.

Potpredsednik Vlade je zaključio da Srbija želi najbolje moguće odnose sa Hrvatskom, pre svega ekonomske, jer za to postoji interes privreda obeju zemalja, ali i da hladne glave želi da uđe u proces rešavanja nasleđenih problema iz prošlosti.

„To se može postići jedino stalnim razgovorima, bilateralnim konsultacijama, traženjem kompromisnih rešenja, a ne ultimatumima, blokadama i pritiscima”, zaključio je Ljajić.

Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Miro Kovač izjavio je danas da je zvanični Zagreb blizu rešenja koje bi trebalo da omogući Srbiji nastavak pregovaračkog procesa o njenom putu ka EU i otvaranje poglavlja 23.

Evropski komesar Johanes Han, međutim, juče je na konferenciji za novinare u Briselu saopštio da je sa Hrvatskom postignut dogovor o tome da se omogući Srbiji otvaranje poglavlja 23 u junu. (Tanjug)