Izrael u strahu od samog sebe

Ne pamti se da su generali na čelu vlade i Ministarstva odbrane ili šefovi obaveštajne službe ikad bili toliko zabrinuti za budućnost Izraela. Ali, za razliku od vremena kada se ratovalo s Arapima, sada tvrde da opasnost dolazi iznutra, od ekstremnih desničara koji predvode zemlju.

Laburista Ehud Barak, bivši premijer, nekadašnji ministar odbrane i jedan od najodlikovanijih vojnika u istoriji zemlje, upozorava da su „opasni elementi” preuzeli izraelsku vladu i da su u naletu ekstremno desničarski političari.

Koji dan ranije, ministar odbrane Moše Jalon, član desnog Likuda, podneo je ostavku u znak protesta zbog „ekstremizma” koji zahvata zemlju i „gubitka moralnog kompasa” oko ključnih pitanja izraelskog društva.

Ostavku je podneo i u znak solidarnosti sa general-majorom Jairom Golanom, zamenikom načelnika generalštaba, koji je izjavio da u Izraelu 2016. „otkriva iste znakove” kakvi su postojali u Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka – i to upravo na Dan sećanja na šest miliona jevrejskih žrtava holokausta.

Ovakve sasvim retke kritike aktivnih generala i više nego osetljivo poređenje s vremenima fašizma nagoveštavaju duboke podele u izraelskom društvu, koje premijer Benjamin Netanijahu uporno vodi sve više udesno, dok njegov odnos prema Palestincima uvodi društvo kojim upravlja od 2009. godine u moralnu krizu.

Netanijahu odgovara očekivano. Kako bi učvrstio petočlanu koaliciju okupljenu oko svog Likuda, premijer sprema vladu koja će po svojoj orijentaciji prevazići sve desničarske vlade u istoriji Izraela. U zamenu za šest poslanika koje mu donosi, resor odbrane ponudio je lideru ekstremno nacionalističke stranke jevrejskih naseljenika Zapadne obale Jisrael beiteinu (Izrael naša kuća) Avigdoru Libermanu.

Liberman, bivši šef diplomatije, jeste, po svim ocenama, Netanijahuov najveći rival. Samo premijer zna zašto je od prijatelja Jalona napravio neprijatelja i zašto sada uzima osvedočenog neprijatelja, koji se sigurno neće ustručavati da mu zabode nož u leđa prvom prilikom.

Ono što je opasnije jeste da će Liberman u novom kabinetu rukovoditi najeksplozivnijim resorom na Bliskom istoku i upravljati civilnim poslovima na Zapadnoj obali. Ovaj Jevrejin poreklom iz Moldavije nesumnjivo je živopisna figura, a mnogi strahuju i – opasno polarizujuća. Liberman prkosno živi u ilegalnom jevrejskom naselju na Zapadnoj obali.

Predlagao je da se Palestincima zabrani komemoracija „nakbe” – katastrofe – kada su 1948. izgubili svoju zemlju i poznat je kao zakleti protivnik bilo kakvog pregovaranja sa Palestincima.

Kritikuju ga zbog diskriminatorskog, čak „rasističkog” odnosa prema izraelskim Arapima, od kojih je zahtevao da potpišu zakletvu vernosti Izraelu ili da izgube pravo glasa. Kada je marta 2015. javno tražio da se odseče glava „nelojalnim” palestinskim državljanima Izraela, poredili su ga s Islamskom državom.

Juval Diskin, bivši šef izraelske agencije za unutrašnju bezbednost Šin bet, u listu „Jediot aharonot” piše da Libermanovo imenovanje može da označi „početak kraja” države Izrael jer će ohrabriti jevrejske fundamentaliste, a odbranu zemlje poveriti „nesigurnom premijeru i neiskusnom ministru odbrane”.

Kako bi smirio strasti, Netanijahu je izjavio da će i nov kabinet „težiti političkom rešenju” sa Palestincima, ali time nije otklonio strahovanja da će Izrael biti još ekstremniji, udaljeniji od demokratije, liberalizma, ljudskih prava i sporazumevanja sa Palestincima koji žele državu na okupiranoj teritoriji. „Ovu vladu treba srušiti pre nego što ona ne obori sve nas. Nema ozbiljnih lidera na svetu koji veruju izraelskoj vladi”, kaže Barak, otkrivajući duboke raseline izraelske politike, društva, a sada i nezadovoljstva vrhova armije. „Manifestacije ekstremizma, nasilja i rasizma u izraelskom društvu prete njegovoj snazi i ubacuju se u izraelsku armiju”, rekao je Jalon, podnoseći ostavku. „Nažalost, važni političari u zemlji odabrali su da to podstiču i da dele izraelsko društvo, umesto da ga ujedinjuju.”

Jalon je – ne pominjući Netanijahuovo ime – optužio premijera da je omogućio da se „zli duhovi” šire zemljom, da svojom zapaljivom politikom podstiče unutrašnje podele i da po svetu razara imidž Izraela kao demokratske države.

Neminovan razlaz bio je najavljen još kod slučaja narednika izraelske vojske koji je mirno upucao u glavu ranjenog Palestinca koji je pred njim ležao. Jalon je bio zgrožen. Netanijahu je u znak solidarnosti pozvao narednikovog oca.

Potom je usledio nov sukob premijera i ministra odbrane povodom izjave generala Golana. Netanijahu je rekao da je poređenje sa vremenima nacizma „sramno”. Jalon je stao na stranu svog generala, izražavajući „potpuno poverenje” u oficire koji nude „moralni kompas” društvu.

Upozorenja Ehuda Baraka, Moše Jalona, Jaira Golana ili Juvala Diskina poslednja su u nizu koja potvrđuju sve veću zabrinutost demokratske javnosti Izraela. „Čak je i Rambo uplašen od toga gde Netanijahu ide”, komentariše liberalni „Harec”.

Izvesno je da dolazak Libermana ne samo da nagoveštava zaoštravanje unutrašnje borbe za „dušu Izraela” već dodatno preti da uništi izraelsko-palestinski „mirovni proces” u vremenima kada nema ni mira ni procesa.