Naša ledena princeza u Sidnejskoj operi

Dragana Radaković, sopran i docent na Fakultetu muzičke umetnosti, vratila se ovih dana iz Australije gde je nastupila u naslovnoj ulozi u Pučinijevom „Turandotu” u Sidnejskoj operi. Predstava je, od kraja marta do kraja aprila, izvedena dvadeset sedam puta. U četrnaest je na scenu izašla Dragana Radaković, a svake večeri bilo je 3.000 posetilaca. Tumačila je ledenu princezu Turandot koja će se udati za onoga ko odgovori na njene tri zagonetke: „šta se rađa svake noći i umire u zoru” (nada), „šta treperi crvenkasto i greje kao vatra, a nije vatra” (krv), i „šta je kao led, a ipak peče” (Turandot). A ako ne odgovori...

– Australijska opera, koja pokriva dve kuće – u Sidneju i Melburnu, već petu sezonu priređuje predstave na otvorenom. Scena na vodi je mnogo veća od one u zgradi opere, a komad se posle mesec dana skida sa repertoara. „Turandot” sam izvela u Temišvaru i taj snimak poslala sam u Australiju, nakon čega je usledio poziv – kaže Dragana Radaković.

Operu je režirao kineski reditelj Čen Šidženga koji živi u Njujorku. Osmislio je svetlosne efekte, zmaja dugačkog 60 metara, iza izvođača prikazivan je film o nastanku operskih likova, tu su brojni baletski igrači, imperator koji dolazi na kranu...

– Ovu predstavu u dahu prate svi uzrasti. Marketing je bio fantastičan. Svuda po gradu mogli ste da vidite autobuse, metro i tramvaje sa reklamom ove opere, zastave sa slikama i natpisom Turandot. Svaki dan izlazio je tekst u novinama sa bombastičnim naslovima i objašnjenjima zašto treba da vidite ovu predstavu u koju je uloženo 12 miliona dolara. Oni imaju trinaest premijera godišnje, 700 izvođenja u dva grada i veliki broj inostranih gostiju – ističe naša sagovornica. Podseća da je Sidnej luka u koju su nekada pristajali teretni brodovi, a danas... sve je više kruzera s turistima koji žure da se slikaju ispred čuvene opere u obliku školjke.

Još dve prijatne vesti stigle su sa ovog kontinenta. U Sidneju se priprema koprodukcija sa londonskim Kovent gardenom za januar 2017. i Dragana Radaković biće gostujući pevač. Vredno je pomena i da je predložena za nagradu koja nosi ime australijskog baletskog igrača Roberta Helpmana, u kategoriji za najboljeg ženskog interpretatora u ovoj sezoni. Ovo priznanje ne dobijaju samo baletski umetnici, već i izvođači savremene muzike, a proglašenje dobitnika je u junu.

– Mislim da sam se na vreme otisnula. Isprobala sam se u beogradskoj Operi, išla sam na audicije u Evropi, a sada imam 35–40 nastupa godišnje van Srbije. Pevam u operi „Nabuko” u Klužu, u Rumuniji, 29. maja – ističe Dragana Radaković koja je gostovala u „Toski”, „Normi” i „Don Đovaniju” i u Hrvatskoj, odakle je i njen muzički agent.

Pored pevanja, završila je i studije dirigovanja, magistrirala na oba odseka. U julu odlazi u Bugarsku zbog „Nabuka”, u oktobru u Makao gde će da sarađuje sa rediteljem Đankarlom del Monakom u „Turandotu”. Krajem godine je u Ankoni, potom u Bukureštu, povodom opere „Atila”. U ovaj mali operski portret Dragane Radaković svakako treba staviti i njenu Aidu u Kairu 2014. godine.

– Ne kalkulišem na sceni, dajem svoj maksimum, ali ne robujem profesiji. Od velikih imena zapamtila sam da se ovaj posao nikada ne završava. Ulogu u „Nabuku” pevam 14 godina i svaki put otkrivam detalje koje nisam videla kao mlada. Lepota našeg posla i jeste u tome što nema ponavljanja: uvek su drugi partneri, scenografija, rediteljski pristup. Note su iste, novo je „odelo” – ističe naša sagovornica. Podseća i na to da svi pevači sanjaju o Skali i Metropolitenu. – Karijera ide svojim putem, ništa nisam zacrtala. Veoma mi je drago što sam u Klužu pevala pred 7.000 ljudi na trgu u centru grada, s ciljem da se ovaj žanr približi publici. Da bi ljudima priredili užitak, u Beču su postavili video-bim ispred pozorišta i građani su slušali operu koja se izvodila u tom teatru. Publika je dolazila, odlazila da popije piće u kafiću, ali se i vraćala da čuje najpoznatiju ariju iz drugog ili trećeg čina – kaže Dragana Radaković.