Kamen spoticanja u temelju Đinđićevog spomenika

Sasvim očekivano, posle prekjučerašnje najave mandatara za sastav nove vlade Aleksandra Vučića, da će u Beogradu na 15. godišnjicu smrti Zorana Đinđića biti podignut spomenik ubijenom premijeru – nastaje ponovo burna polemika na relaciji DS–SNS. Možda može da začudi što demokratama nije drago što će njihovom najpoznatijem predsedniku, čije ime proslavljaju u svim izbornim kampanjama, biti podignut spomenik na jednoj od najlepših lokacija u gradu, između prostora gde je živeo i onog gde je studirao.

Utisak je da im, zapravo, najviše ne prija to što je ideju dao Vučić, baš kao i u slučaju jednog od osnivača DS-a, Borislava Pekića, pre nekoliko meseci. Tako se, isto kao povodom Pekića, i postavlja pitanje – ko danas ima pravo na Đinđićevo nasleđe, ako se DS pocepala na bezbroj frakcija, a neki od istaknutih demokrata i najbližih saradnika pokojnog premijera danas nastupaju u timu Aleksandra Vučića?

Na Vučićeve reči o tome da su u Srbiji reformatori najviše stradali zbog toga što Srbi često od emocija i ostrašćenosti ne vide dalje, a da DS do 2012. nije našla za shodno da podigne spomenik Đinđiću, reagovao je predsednik demokrata Bojan Pajtić, istakavši da su oni koji sada Đinđiću dižu spomenik, pokojnog premijera prezirali i proganjali dok je bio živ.

– Podizanje spomenika prvom demokratskom premijeru najavio je čovek koji ga je najviše satanizovao, na televiziji „Pink“, koja ga je najviše medijski proganjala. I, kao što su i Aleksandar Vučić i njegovi saradnici sebi dizali popularnost napadima na pokojnog Đinđića, sada sebi žele da podignu popularnost ponovo, potpuno nezasluženo, pominjući njegovo ime. Oni koji su najavljivali Đinđićevo ubistvo, oni koji su podržavali i vodili politiku protiv koje je ceo život bio, oni koji su oduvek predstavljali sve suprotno, drugačije i lošije od njega, i nakon smrti su se na najsuroviji mogući način obračunavali sa njim – istakao je Pajtić, podsetivši da je reč o istim ljudima koji su svojevremeno prelepljivali table ulica sa Đinđićevim imenom.

Lider DS-a objasnio je da je njegova stranka još 2007. imala nameru da sruši tržni centar „Staklenac“ u centru Beograda i da se na tom prostoru sazida gradska galerija i u okviru nje spomenik Đinđiću, ali da su protivnici to sprečili. Isto tako, navodi, uspeli su i kada su došli na vlast u Beogradu da stopiraju inicijativu DS-a podnetu na desetogodišnjicu ubistva da se podigne spomenik Đinđiću.

– Prezirali su ga i proganjali dok je bio živ, obračunavali se sa njim kada je ubijen. Nikada neće razumeti ni njega, ni njegovu politiku i nikada neće shvatiti zbog čega je ceo život bio protiv njih. Sto spomenika neće promeniti tu činjenicu – podvukao je Bojan Pajtić.

Na Pajtićeve reči reagovao je i SNS svojim saopštenjem, nazvavši DS „lažnim demokratama“. Oglasio se i istaknuti član DS-a, a sada član Glavnog odbora SNS-a Goran Vesić. Reagovao je na izjavu funkcionera DS-a Balše Božovića, koji je rečima „sram ga bilo” prokomentarisao inicijativu premijera da se podigne Đinđiću spomenik. Vesić, koji je bio šef kabineta i najbliži saradnik pokojnog premijera, rekao da je DS imao osam godina mogućnost da podigne spomenik svom lideru, ali to nikada nije učinio.

Danas, umesto da podrži inicijativu, DS samo „strančari” i „političari”, ističe Vesić, napominjući da Vučićev predlog predstavlja civilizacijski doprinos.

– To je znak poštovanja prema njegovom delu i činjenici da je ubijen kao premijer Srbije. Zapanjen sam da Balša Božović i Pajtićeva Demokratska stranka osuđuju ovaj predlog. Umesto da javno podrže ideju premijera da Zoran Đinđić dobije spomenik u Beogradu, oni „strančare” samo zato što oni nisu bili u stanju da mu podignu spomenik dok su bili na vlasti – rekao je Vesić za Tanjug.

Prema odluci Skupštine grada Beograda, podsetio je, neophodno je da protekne tri godine od smrti neke ličnosti da bi mogla da dobije ulicu, trg ili spomenik.

– Mogli su da podignu spomenik Zoranu Đinđiću 2006, ili 2007, ili 2008, ili 2009, ili 2010, ili 2011, ili 2012, pa čak i 2013. godine, jer su tek krajem novembra te godine izgubili vlast u Beogradu. Imali su punih osam godina da podignu spomenik predsedniku svoje stranke. Nisu uradili skoro ništa. Razlog je taj što su se stideli Đinđića dok su bili na vlasti. Predlog i da se podigne spomenik Zoranu Đinđiću usvojila je Skupština grada Beograda u julu 2013. godine, samo nekoliko meseci pre nego što su Božović i Pajtić u Beogradu izgubili vlast. Dakle, šest godina im je trebalo da se sete da Đinđiću treba da se podigne spomenik – istakao je Goran Vesić i naglasio da tadašnji odbor za podizanje spomenika nije ni, raspisao konkurs, niti je utvrdio prostor za spomenik.