Pravda za Harambea

Kada mužjak gorile, koji je sposoban da smrvi kokosov orah, po zemlji vuče četvorogodišnjaka koji je slučajno upao u kavez, odluka zoo-vrta da ga usmrti deluje kao razuman postupak. Međutim, čim se u subotu proučila vest iz Sinsinatija, ispred zoo-vrta organizovano je bdenje za Harambea, mužjaka teškog više od 200 kilograma, a internetom su počele da kruže peticije sa zahtevom da se majka krivično goni zbog zanemarivanja deteta.

Do ponedeljka je pritisak onih koji su tražili pravdu za Harambea bio toliki da je uprava zoo-vrta morala da sazove konferenciju za novinare. Direktor je branio odluku, tvrdeći da strelica za uspavljivanje ne bi počela da deluje odmah. U takvoj situaciji nisu smeli da rizikuju jer je gorila postao uznemiren i dezorijentisan zbog vrištanja posetilaca.

Na video-snimcima koje su napravili posetioci vidi se kako je gorila uglavnom zaštitnički nastrojen prema detetu, ali ga u nekim trenucima vuče kroz plitki jarak.

Istraga je pokazala da je dečak prvo preskočio ogradu visoku skoro jedan metar, zatim prešao deo sa grmljem visokim 1,2 metra i onda pao s visine od četiri i po metra u plitki jarak.

Direktor Tejn Mejnard istakao je kako je ograda zoo-vrta prošla sve redovne kontrole ovlašćene agencije i da nije bilo problema otkako je objekat otvoren 1978. godine.

„Ograda je viša nego što je propisano. Problem sa ogradama je što ih neki preskoče kakve god da su”, rekao je direktor zoo-vrta.

Dete je posle incidenta prebačeno u bolnicu i pušteno kući istog dana. Nema preloma niti unutrašnjih povreda. Majka je na „fejsbuku” prokomentarisala da je bog čuvao njenog sina dok ga čuvari nisu spasli. Na kritike da je ona odgovorna jer nije smela ni sekund da ispusti dete iz vida, odgovorila je, takođe, na „fejsbuku” da neprestano nadzire svoju decu i da se „nesreće dešavaju”. To je izazvalo još ogorčenije komentare da se na takvim mestima dete ne ispušta iz ruku, čak do toga da je zaslužila robiju zbog zanemarivanja deteta i stradanja životinje koja pripada ugroženoj vrsti. Ima predloga da majka plati odštetu zoo-vrtu zbog smrti vrednog mužjaka gorile.

Srpski komentatori na internetu čak hvale gorilu kako pažljivo postupa s detetom dok ga galama nije ražestila i zaključuju da bi mnogo bolje životinja vodila računa o detetu nego majka.

Slični su komentari na „fejsbuk” stranici „Pravda za Harambea”. Za tri dana 180.000 ljudi potpisalo je peticiju da policija i socijalne službe ispitaju mogući slučaj zanemarivanja deteta. Policija u Sinsinatiju je rekla da zasad ne planira tako nešto.

Ima i onih koji su stali u odbranu majke. Kevin Figuera Tores napravo je „fejsbuk” stranicu u znak podrške majci, čiji se identitet, kao ni detetov, ne otkriva. On kaže da je shvatio koliko je teško čuvati dečake dok je vodio jednu predškolsku ustanovu.

„Kao da ne znaju da deca znaju da pobegnu, da se iskradu,” prokomentarisao je u jednom intervjuu.

Britani Najsli, svedok incidenta od subote, rekla je da se sve odigralo veoma brzo i da majka nije bila nemarna.

„Bila je sa još troje dece. Držala je bebu u naručju, a dečak se za tren oka našao u jarku,” rekla je Najsli. 

Orke nisu za akvarijum

Slučaj iz Sinsinatija otvorio je i polemiku o tome kako se postupa prema životinjama u zoo-vrtovima i da li ih uopšte treba držati u zatočeništvu.

Mnogi cirkusi i zoo-vrtovi preispituju dugogodišnju tradiciju posle filma „Blekfiš”, dokumentarca iz 2013. o kitu ubici koji je usmrtio dreserku u čuvenom akvarijumu „Svet mora” u Orlandu.

Urednici jednog američkog naučnog magazina predložili su, posle toga, da se obustavi razmnožavanje slonova i orki u zatočeništvu zbog veličine ovih životinja, njihove inteligencije i potrebe za ogromnim staništima (orke dnevno pređu po 100 kilometara).

Akvarijum u Orlandu nedavno je saopštio da obustavlja razmnožavanje i da će ovo biti poslednja generacija orki u zabavnom parku.

Sa gorilama je lakše, ali neki pate od srčanih i emocionalnih problema. Poznat je slučaj Toma koji je poslat u novi zoo-vrt, ali je tamo izgubio trećinu telesne mase jer su ga gorile neprijateljski dočekale. Kada ga je posetio čovek koji se o njemu ranije brinuo, gorila se rasplakao.

Harambe je bio deo programa za produžetak vrste koji je osnovan 1988. kako bi se sačuvao zdrav genetski materijal gorila. U divljini ima oko 175.000 jedinki ove vrste i kritično su ugroženi nestankom staništa, lovom i širenjem virusa ebole.