Koliko se Nemci plaše Erdogana

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Svojevrsni test toga koliko se nemački političari plaše burne reakcije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana biće upriličen danas u Berlinu kada bi poslanici Bundestaga trebalo da glasaju o rezoluciji kojom ubistvo oko milion i po Jermena u vreme Osmanskog carstva prvi put karakterišu kao genocid.

Uprkos tome što je predlog rezolucije došao kao predlog stranaka vladajuće koalicije i opozicionih Zelenih, i dalje nije izvesno da li će rezolucija biti usvojena, budući da je slična rezolucija bila predložena i prošle godine pa je skinuta sa dnevnog reda i ubrzo se „izgubila” u pretresima parlamentarnih odbora. Za razliku od prošle godine, diplomatski odnosi između Berlina i Ankare su sada mnogo osetljiviji i komplikovaniji, budući da nemačka kancelarka Angela Merkel sve čini da održi dobru volju Erdogana, koji zasad sprovodi sporazum EU i Turske o izbeglicama.

Za istrebljenje oko milion i po Jermena za vreme i posle Prvog svetskog rata u tadašnjem Osmanskom carstvu, dvadesetak zemalja, među kojima Jermenija, Rusija, Francuska i Italija, kaže da je bio posredi genocid, ali Turska to negira, uz ocenu da je broj žrtava preuveličan te da su nastradali bili žrtve građanskog rata i nemira koji su izbili nakon raspada Osmanskog carstva, što je dovelo do gubitaka na obe strane.

Nemačka, kao zemlja koja je sve učinila da prizna krivicu i podnese odgovornost za holokaust u vreme nacista, uobičajeno i od drugih država očekuje ovakvo suočavanje sa mračnom prošlošću. Međutim, aktuelna nemačka vlada se sada trudi da, zbog dogovora o izbeglicama, sa Turskom pažljivo postupa, pa je zbog toga Merkelova bila na udaru kritika, kako zbog toga što je dozvolila da se na Erdoganov zahtev krivično goni nemački satiričar Jan Bemerman, tako i zbog ustezanja da žestoko osudi ugrožavanje slobode štampe i ljudskih prava u Turskoj. Rezolucija o genocidu nad Jermenima mogla bi da bude samo još jedan argument u kritikama onih koji smatraju da se Merkelova „klanja” Erdoganu.

Upozorenja iz Ankare su već stigla. Najpre je zamenik turskog premijera Numan Kurtulmuš poručio Nemačkoj da bude „pažljiva”, dodajući da je „Nemačka naš prijatelj i naš saveznik, zemlja u kojoj žive brojni građani turskog porekla” te da on veruje „da nemački parlament neće zarad interesa dvoje ili troje političara uništiti taj odnos”.

Usledio je telefonski razgovor nemačke kancelarke i novog turskog premijera Binalija Jildirima u kojem je ona želela da mu čestita izbor za premijera, ali on joj je odmah spočitao da je predložena rezolucija „neosnovana i nepravedna politička osuda”.

„Turska vlada, država i milioni Turaka u Nemačkoj sa zabrinutošću iščekuju razvoj događaja”, rekao joj je Jildirim, dodajući da Ankara od nemačke savezne vlade i Bundestaga očekuje „stav pun poštovanja” prema Turskoj.

Ukoliko rezolucija bude usvojena, boljim odnosima neće pomoći ni to što rezolucijom Nemačka priznaje i svoju delimičnu odgovornost za genocid nad Jermenima, budući da Nemački rajh „kao vojna saveznica Osmanskog carstva, uprkos jasnim informacijama koje je imao, nije pokušao da zaustavi ove zločine protiv čovečnosti, zbog čega snosi veliki deo odgovornosti”.

Prošle godine nemački predsednik Joahim Gauk postao je prvi nemački zvaničnik koji je javno rekao da se 1915. i 1916. dogodio genocid nad Jermenima, pri čemu je on tada istakao i da su nemački vojnici učestvovali u planiranju i delimično sprovođenju deportacija Jermena.

„Informacije nemačkih posmatrača i diplomata, koji su jasno utvrdili nameru istrebljenja Jermena, bile su ignorisane, jer Nemački rajh nije želeo da ugrozi svoje odnose sa saveznikom – Osmanskim carstvom”, rekao je Gauk u maju prošle godine na ekumenskoj misi u berlinskoj katedrali.

Na sutrašnjem glasanju u Bundestagu videće se da li je Berlin, baš kao pre jednog veka, spreman da zarad toga da ne ugrozi odnose sa Turskom ponovo gurne pod tepih stradanja Jermena. Da nije isključeno da predlog rezolucije opet završi na popravkama u parlamentarnim odborima svedoči to da predsedavajuća parlamentarne grupe tursko-nemačkog prijateljstva Mišel Mintefering brani predloženu rezolucija, ali ističe da bi ona morala da sadrži i korake koji bi podstakli pomirenje Turaka i Jermena.

„Rezolucija nije zakon, ali ona šalje poruku da treba pažljivo posmatrati istoriju a u budućnosti omogućiti pomirenje”, rekla je za medijsku grupu Funke ova poslanica Socijaldemokratske partije (SPD), dodajući da SPD smatra da to predloženom rezolucijom nije postignuto i da je za pomirenje neophodna volja naroda. „Kao nemački parlamentarci, mi to možemo od njih da tražimo, ali ne možemo da ih nateramo na to. Zbog toga moramo da podržimo taj proces pažljivo, a ne maljem... Istaći mir, a ne neslogu.”

I šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer, koji je takođe iz SPD-a, smatra da „nije mudro spolja ugroziti veoma osetljiv proces (pomirenja)”. On je u nedavnom razgovoru za dnevni list „Tagesšpigl” rekao da „odluka koji termin će se koristiti za događaje neće rešiti jedan vek dugu debatu između Jerevana i Ankare”, pri čemu je na pitanje da li će on podržati rezoluciju rekao samo da će socijaldemokrate biti jedinstvene prilikom glasanja.

Iako je formalno i vladajući SPD među onima koji su predložili rezoluciju, nemački analitičari ističu da u redovima SPD-a vlada nezadovoljstvo što je kancelarkin demohrišćanski blok znatno veće saglasje o ovom stekao sa opozicionim Zelenima.

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Norbert Retgen, koji je iz Merkelove CDU, smatra da „mora prestati diplomatska osetljivost na genocid”, ali mu na to zamenica šefa berlinske redakcije političkog magazina „Špigl”, Kristijane Hofman, kaže da ne vidi zašto je neophodno da o genocidu odlučuje Bundestag i pita se kako to da nemački parlament nije zainteresovan za francusku kolonijalnu prošlost i tamošnje zločine.

Ukoliko rezolucija bude izglasana, nemačka vlada se nada umerenoj turskoj reakciji, a to podrazumeva da možda protera nemačkog ambasadora iz Ankare ili povuče svog iz Berlina, ali da se saradnja ipak nastavi.