Jakov sa 85 godina dokazuje državljanstvo

Subotica – Jakov Kujundžić imao je samo dve adrese, salaš svojih roditelja na putu za Čantavir na kojem se rodio 1931. godine, a kao mladić preselio se u svoje gazdinstvo na području naselja Mala Bosna. Ceo život ostao je u ataru Subotice, ovde je vadio lične karte, vozačku dozvolu, ali ne i pasoš jer nikada nije napuštao zemlju u kojoj se rodio, dok je ona promenila nekoliko imena i društvenih uređenja.

Na adresu Jakova Kujundžića su stizala poreska rešenja, ali i pozivi za glasanje i sve svoje obaveze prema državi uredno je izmirio, sve dok nedavno, u 85. godini nije saznao da nije državljanin Srbije. Da bi ga primila među svoje građane Srbija mu traži taksu od 17.700 dinara i gomilu dokumentacije kojom bi trebao da dokaže da je ovde rođen, ovde sticao imovinu i plaćao obaveze.

– Pošto su promenjene lične karte, hteli smo da zamenimo i njegovu koju je dobio još 1987. godine kao doživotnu. Onda su nam rekli da on nije upisan u knjigu državljana i da bi to ispravili treba da platimo taksu – objašnjava nam Milka Kujundžić, supruga Jakovljevog sina Branislava. Iako je Jakov u dobroj fizičkoj kondiciji i pomaže oko gazdinstva, snaja Milka je u porodici „zadužena” da mu pomogne u borbi sa državnom administracijom.

– Pitala sam šta bi bilo da je migrant i da traži državljanstvo i rekli su mi da bi morao da prikupi ista dokumenta i da plati istu taksu. On u ličnoj karti ima upisan i jedinstveni matični broj građana, i dobijao je poziv za glasanje, kao i svaki državljanin. Takođe je upisan i na posebni birački spisak bunjevačke manjine. Sve to nije dovoljno jer je izgleda neko propustio da ga upiše u knjigu državljana, i mi to sada moramo da ispravimo – kaže Milka.

Za to je potrebno da prikupi izvod iz matične knjige rođenih, dokaze iz dveju mesnih zajednica u kojima su njegovi roditelji živeli da ni oni nisu bili upisani u knjigu državljana, ček od penzije, dokaz imovinskog stanja i uverenje o boravku, ispiše kratku biografiju, da potpiše izjavu da Srbiju smatra svojom državom i uplati taksu koja je gotovo dvostruko viša od njegove penzije.

Nova lična karta mu je potrebna da bi i dalje mogao da prima 10.500 dinara poljoprivredne penzije i Jakov kaže da je znao da nije državljanin on bi taj propusti odavno ispravio. Porodica Kujundžić smatra da je nepravedno što zbog nečije administrativne greške oni sada treba da dokazuju da je Jakov svih svojih 85 godina bio građanin Srbije.

Problemi posle raspada SFRJ

– Nekada se lična karta izdavala po zahtevu za obnovu ili zamenu i pri tome se nije tražilo da lice nekom ispravom potvrdi da je državljanin. U nekadašnjoj SFRJ smatralo se da je svako ko je rođen u toj državi i njen državljanin – kaže nam Žužana Odri Kakonji, rukovodilac za lična stanja građana u gradskoj upravi Subotice.

Problemi nastaju kasnije raspadom SFRJ, od kada svaka republika vodi svoju evidenciju, te se događalo da neki upisi nisu sprovedeni. Starijim sugrađanima, opet, dešavalo se da 1948. godine kada je rađen prvi popis u tadašnjoj Jugoslaviji, ni oni kao maloletna lica ni njihovi roditelji nisu upisani u knjigu državljana, naročito ukoliko su živeli na izdvojenim salašima ili zaseocima. Ipak, po ranijim propisima nisu morali da dokazuju državljanstvo kada su dobijali isprave.

Tek sada, zamenom postojećih doživotnih ličnih karti na videlo izlaze nepravilnosti koje postoje, kao što je nepostojanje upisa u knjigu državljana, nepreciznosti kod imena lica ili mesta gde su rođeni, pa i neslaganja u datumima. Sagovornica „Politike“ kaže da se sve rešava od slučaja do slučaja, ali da se evidencija o upisu u knjigu državljana vodi i preko Policijske uprave kako bi se vodila bolja evidencija.