Plovi patka preko Atlantika

Bez tenkova i mitraljeza, bez vojske i uniforme, već uz pomoć ogromne naduvane žute patke, grupa dobrodržećih sedokosih muškaraca u crnim odelima sa mašnama i tašnama preuzela je vlast u Brazilu.

Dok se taj balon u obliku patke po vrućini „nevino” brčkao u bazenu ispred brazilskog kongresa, iza njega je, zaštićeno krilima, plivalo more pačića, a unutra su zakonodavci svrgavali predsednicu Dilmu Rusef, zatirali put dvanaestogodišnjoj vladavini Radničke partije i utirali put novoj vlasti.

Džinovska maskota je uplovila u Brazil još pre dve-tri godine, kada su počeli masovni protesti protiv levičarske vlade Dilme Rusef i vladajuće Radničke partije, kojoj se spočitavalo da je suviše novca odvajala za socijalne projekte, a premalo ostavljala multinacionalnim kompanijama.

Da je Vašington odlučio da ponovo krene u pohod na Latinsku Ameriku i da ovoga puta zadnje dvorište ne zauzimaju mračni sivo-maslinasti vojnici, već specijalisti za mekane pučeve – moglo se videti iz mnoštva detalja koje su otkrivali istraživački novinar i pravnik Glen Grinvald, uzbunjivač Edvard Snouden, australijski novinar Džulijan Asanž, brazilski filozof i teolog oslobođenja Leonardo Bof.

Iz depeša procurelih preko „Vikiliksa”, na koje je Grinvald skrenuo pažnju, vidi se da je novi privremeni predsednik Brazila Mišel Temer još pre desetak godina sa predstavnicima CIA dogovarao kako da svrgne sa vlasti Lulu da Silvu, lidera radničkog pokreta, koga je nasledila Dilma Rusef.

Odmah posle suspenzije brazilske predsednice, jedan od glavnih saradnika novog predsednika Brazila otputovao je u trodnevnu posetu Vašingtonu. Tamo se sreo sa članovima lobističke firme „Stonbridž grup”, bivšom američkom državnom sekretarkom Madlen Olbrajt i bivšim američkim ambasadorom u Brazilu Tomasom Šenonom.

Na ovaj podatak ukazuje Glen Grinvald na svom sajtu „Intersept”. To je isti onaj novinar, dobitnik Pulicerove nagrade, koji je prvi objavio u „Gardijanu” seriju tekstova s podacima (dobijenim od Edvarda Snoudena) o praksi američke obaveštajne službe da prisluškuje milione običnih građana i veliki broj šefova država. Snouden je preko Grinvalda prvi skrenuo pažnju na podatak da je američka služba imala pristup telefonskim razgovorima i elektronskoj prepisci Dilme Rusef. Zbog toga što Vašington nije razjasnio zašto su je prisluškivale američke službe, šefica Brazila odložila je zvaničnu državnu posetu SAD pre tri godine.

Aktuelna američka ambasadorka u Braziliji ima iskustvo s državnim udarima u Južnoj Americi. Za pojedine nezavisne latinoameričke analitičare, nema nikakve sumnje da je ambasadorka Lilijana Ajalde (60) specijalizovana baš za „meke udare”, kakvi su izvedeni u Brazilu uz pomoć patkice. Prethodno je Lilijana Ajalde obavljala najvišu diplomatsku funkciju u Paragvaju, gde je na sličan način kao u Brazilu zbačen tadašnji predsednik Fernando Lugo. Njegov potpredsednik je, pre nego što je kumovao suspenziji Luga, često odlazio na konsultacije u ambasadu SAD u Asunsionu.

Patku koja je poslužila kao maskota za proteste protiv Dilme Rusef proizvela je Federacija krupnih industrijalaca iz Sao Paula u jednom od svojih pogona. Ona je po dizajnu vrlo slična delu holandskog umetnika Florentina Hofmana, koji kreira plastične životinje natprirodne veličine. Prvu patku napravljenu kao ogromnu igračku u džinovskoj kadi kreirao je za umetnički festival u Hongkongu, a ona je proizvedena u istoj fabrici u Sao Paulu iz koje je izbačena i brazilska patka pripremljena da pomogne u zbacivanju levice.

Hofman je čak zbog toga brazilskim industrijalcima pripretio da će ih tužiti za upotrebu njegovog autorskog dela. Umetnik iz Holandije takođe smatra da je sramota što se njegovo satirično umetničko delo „zloupotrebljava za političku propagandu”.

Brazilska patka umesto zenica u očima ima slova iks, pa se njeni proizvođači pravdaju da nisu preuzeli ideju i da je njihova patka original. U portugalskom jeziku je inače „platiti patki” izraz koji se odnosi na praksu plaćanja nekome (patki) za tuđe greške. Slogan protesta u Brazilu bio je sličan svojevremenim albanskim protestima na Kosovu, kada su protestanti uzvikivali: „Trepča radi, Beograd se gradi”.

Patka je prenaduvana kako bi pokazala da predsednica Dilma Rusef ispušta pačije glasove da bi pomogla sirotinji, dok povećava dažbine bogatim industrijalcima koji vuku brazilski razvoj, ukazuju latinoamerički analitičari. Po njihovom mišljenju, kome se pridružuje i američki novinar istraživač Vejn Madsen, čitavu „revoluciju žute patke” osmislila je i finansirala CIA. Ona je sprovedena preko agenata „meke sile” CIA na domaćem terenu: korumpiranih kongresmena, medija u vlasništvu velikih korporacija i kancelarija federalnog tužilaštva u Brazilu.

Madsen tvrdi da se u zaveru oko svrgavanja levice (ne samo u Brazilu već i na čitavom kontinentu) umešao i Džordž Soros. On koordinira ulične proteste i diriguje primamljivim parolama. „Izađite na ulicu, vreme je za slobodu”, ispisano je krupnim slovima u jarkim bojama na majicama demonstranata.

Oni prolaze uglavnom avenijama poznatim po koncentraciji velikog kapitala. U siromašnim krajevima grada i u favelama ljudi se ne bune. Oni strahuju da će zbacivanjem Radničke partije sa vlasti ostati bez socijalnih beneficija, kojima je za poslednjih desetak godina trideset miliona ljudi izvučeno iz krajnjeg siromaštva.

Ali kako je ova revolucija za dve godine naduvana u Lengliju, tako je počela da se izduvava u Brazilu. Još nije prošlo ni mesec dana otkad je nova muška bela vlada zauzela fotelje, a već se ukidaju korpe namirnica za siromašne i kreše se budžet za školstvo i zdravstvo. Dok ministri ukidaju regionalne sporazume, novi predsednik je obećao da će upotrebiti svoj uticaj da se Venecuela suspenduje iz Organizacije američkih država zbog kršenja demokratskih principa.

Kako god da okrenete, nekoj patki će račun doći na naplatu, rekla je pre neki dan Dilma Rusef, učestvujući u protestima na kojima se traži njen povratak.