Kako je „NATO spisak” ujedinio skojevce i četnike

Zbog „kleveta, uvrede časti i zlonamernog obmanjivanja javnosti”, Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) podneće krivičnu prijavu protiv Centra za evroatlantske studije (CEAS) i njegove direktorke Jelene Milić. Štaviše, SKOJ će zatražiti i od zaštitnika građana Saše Jankovića da po službenoj dužnosti učini isto.

Povod za reagovanje ove „revolucionarne omladinske marksističko-lenjinističke organizacije” – kako se sama predstavlja na svom sajtu – jeste spisak 105 „prokremaljskih struktura” u Srbiji CEAS-a, o kojem je pisala „Politika”.

Na tom popisu političkih stranaka, fondacija, organizacija, portala i medija – od „Sputnjika” i „Pečata”, preko sajta neonaciste Gorana Davidovića Firera sve do Instituta za noviju istoriju Srbije – našao se i SKOJ, koji je optužio Milićevu da iznosi neistine.

„Niti nas finansira zvanična Moskva, niti podržavamo kapitalističku orijentaciju aktuelnih ruskih vlasti. SKOJ u Rusiji podržava samo svoje sestrinske organizacije koje su najveći kritičari buržoaskog režima u Moskvi. Takođe, tvrdnja organizacije Jelene Milić da je SKOJ neregistrovan jeste najobičnija laž jer je SKOJ kao udruženje građana registrovan u Agenciji za privredne registre, što se lako da proveriti”, ističe SKOJ.

Naš list je pokušao i juče da od Jelene Milić dobije odgovor na pitanje po kojim je kriterijumima sastavljen spisak, objavljen u istraživanju o uticaju ruske „meke moći” u Srbiji, ali ona se nije javljala na naše pozive

U međuvremenu, pokret SNP „Naši”, koji je takođe svrstan među „prokremaljske strukture”, zatražio je prekjuče od Višeg javnog tužilaštva privođenje Jelene Milić zbog „izazivanja verske, rasne i nacionalne mržnje”. Protiv lidera tog pokreta Ivana Ivanovića, koji je pre dve godine sačinio spisak od 30 „srbomrzaca”, javni tužilac je pokrenuo proces, a Jelena Milić, čije je ime takođe na tom popisu, izjavila je da se zbog toga oseća ugroženo, podsetio je SNP „Naši”. Sada Ivanović tvrdi da je spiskom CEAS-a, koji je „predat brojnim zapadnim ambasadama”, ugrožena bezbednost njega i ostalih članova pokreta. Upravo ova Ivanovićeva izjava govori o opasnom maniru pravljenja spiskova na levici i desnici, u prvoj i drugoj Srbiji.

Ivanović i njegov pokret su i sami pravili spiskove „srbomrzaca”, a sada su se našli na spisku ruskih ljudi u Srbiji.

Tako ispada da opasnost po Srbiju predstavljaju i reditelj Gorčin Stojanović – za kojeg SNP „Naši” navode da je „očaran i opijen Zapadom sa vidnim kompleksom ’američke žvake’ i ’kinder jajeta’” – i portal „Vidovdan”, koji se našao na spisku „prokremaljskih struktura”. Međutim, kako objasniti da su njegovi urednici Branko Radun i Dragomir Anđelković takođe bili uvršteni na listu „Naših”?

Zajedničko za oba spiska je težnja za denunciranjem i samopromocijom, kaže Radun za naš list. Razlika je u tome, dodaje on, što su SNP „Naši” svi napali, a CEAS će neki verovatno i braniti.

„To je, baš kao i popis ’srbomrzaca’, svojevrsna crna lista na koju je CEAS nabacao i nepostojeće organizacije ili one čiji sajtovi ne funkcionišu jer verovatno nemaju pare ni da plate domen. Imam utisak da CEAS ima ideološki problem, jer ne zna kako da se postavi prema pojedinim strankama, ali i finansijski, pa ovako pokušava da alarmira donatore”, ističe Radun, smatrajući da, s druge strane, „Naši” nastoje da nađu uporište među svojim pristalicama.

Drugačijeg je mišljenja profesorka u penziji Srbijanka Turajlić, koja se takođe našla 2014. na popisu SNP „Naši”.

„Pravljenje bilo kakvih spiskova nije dobro, ali je ogromna razlika kad se pravi spisak organizacija i kad se ugrožavaju i prozivaju pojedinci, što je znatno opasnije”, ističe ona.

S druge strane, glavni urednik „Pečata” Milorad Vučelić kaže da ne daje „ni pet para” za to što se glasilo na čijem je čelu našlo među „prokremaljskim strukturama”.

„Dosad je ’druga Srbija’ slične spiskove napadala, smatrajući ih lovom na veštice, da bi sada spiskove neprijatelja koje prave NATO lobisti prihvatala kao dozvoljene, pa i poželjne. Ali to je taj dupli standard koji nam je dobro poznat i jasna mi je ambicija Jelene Milić da sve koji nisu s njom u NATO taboru ugura u neki neprijateljski tor”, ističe Vučelić, dodajući da on sebe samog svrstava „samo u srpski tabor”.

Sudeći po pojedinim primerima iz EU, prozapadne i proruske strukture zaista ne mogu jedne bez drugih. Prelivanje njihovih sukoba na širu javnost, posebno onu virtuelnu, predstavlja informatički rat zapada i Rusije, koji je, iako ne uključuje krvoproliće, podjednako opasan. To je za „Njujork tajms” izjavio Rastislav Kacer, bivši slovački ambasador u Vašingtonu i misiji NATO-a u Briselu. Ovaj američki dnevnik je podsetio na odluku NATO i EU da oforme specijalne jedinice za borbu protiv „prokremaljske propagande”. Novembra prošle godine, EU je pokrenula „Reviju za dezinformacije” – nedeljni pregled „primera prokremaljskih dezinformacija širom Evrope i van nje”.

Uz stalni poziv potencijalnim partnerima na saradnju, navodi se da je u ovaj projekat uključeno više od 450 novinara, organizacija civilnog društva, predstavnika univerziteta i javnih ličnosti iz preko trideset država. Potencijalnim pretplatnicima se nudi čak i sažeto izdanje pod parolom „Zabava petkom pred vikend”.

Povod za ove aktivnosti, kako piše „Njujork tajms”, bila je razorno prisustvo ruskih internet aktivista („trolova”), čije se delovanje u Briselu karakteriše čak i kao pretnja demokratskom poretku Evrope i njegovoj bezbednosti. Ovaj list naveo je primer finske novinarke Džesike Aro sa tamošnjeg javnog servisa, koja je htela da rasvetli delovanje ruskih internet ratnika koji agituju za interese Moskve preko komentara na sajtovima medija, društvenim mrežama i drugim onlajn sadržajima.

Zato je Džesika Aro novembra prošle godine pozvala publiku da javno prenese svoja iskustva s ruskim sajber-agentima. A onda je usledila, kako piše američki list, opaka osveta.

Tridesetpetogodišnja novinarka primila je mnogo pretećih mejlova, poruka s lažnih fejsbuk profila. Objavljen je i pogrdni spot na „Jutjubu” na njen račun, a preko društvenih mreža primila je bizarnu poruku potpisanu imenom svog oca, preminulog pre dvadeset godina, koji je rekao da je – posmatra.

Takođe, sajt na finskom „MV lehti”, koji je osnovan u Španiji, objavio je sudske snimke koji pokazuju da je Džesika Aro pre 12 godina bila osuđena na novčanu kaznu od 300 evra zbog upotrebe droge amfetamina i prozvao je „dilerom droge”. Finska novinarka, koja je prethodno tvrdila da taj portal finansira Rusija, posle objave je obznanila da je zaista koristila amfetamin u svojim dvadesetim, dodajući da su navodi o tome da je dilovala drogu – potpuna laž.