„Leo” za Vesićevim pojasom

Uređaj koji meri zagađenje vazduha, namenjen za procenu lične izloženosti štetnim materijama u toku svakodnevnih aktivnosti, predstavljen je juče na platou ispred zgrade Gradske uprave, povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine. Zahvaljujući aparatu „leo”, koji će u naredna 24 sata za primer nositi Goran Vesić, gradski menadžer, i Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine, precizno će se meriti kvalitet vazduha svuda gde se predstavnici gradske vlasti budu kretali. Podaci o nivou zagađenosti sa tih lokacija biće obznanjeni već u ponedeljak.

– U saradnji sa Institutom „Vinča”, Skupština grada se na taj način uključila u akciju „Siti sens” koja, između ostalog, podrazumeva merenje kvaliteta vazduha u određenim delovima Beograda. Da bi se to sprovelo, od koristi će biti i ovaj aparat koji bi takođe mogao da nam pomogne da preduzmemo određene mere kako bi se smanjila zagađenost u nekim delovima grada – istakao je Vesić, podsećajući da je Skupština grada početkom godine usvojila plan merenja kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda, za period do 2020. godine.

Da bi kvalitet vazduha u prestonici bio bolji, pre više od godinu dana izmešten je teški saobraćaj iz Bulevara despota Stefana i to na Most „Mihajlo Pupin”. Centralni deo grada i danas je najzagađeniji, podsetio je Goran Trivan, a najugroženije lokacije su i dalje Terazijski tunel, kao i centralna zona u Zemunu.

– Izmeštanjem saobraćaja već postižemo efekat smanjenja aerozagađenja, ali želimo da sa još više mernih mesta to proveravamo u gradu. Osim toga, Beograd poslednjih godina radi i na gašenju individualnih kotlarnica, koje rade na mazut ili razne nekvalitetne vrste uglja, a to ćemo činiti i dalje. U prethodnoj godini ugasili smo desetak kotlarnica, uglavnom po školama i vrtićima, a u međuvremenu su eliminisane i kotlarnice u Institutu „Siniša Stanković” i na Bogoslovskom fakultetu. Podaci pokazuju da je nivo zagađenja u tim delovima grada sada znatno niži, tako da ima efekta – dodao je Trivan.

Prema njegovim rečima, Beograd je jedan od malobrojnih gradova koji se bavi pošumljavanjem aktivno i kvalitetno i ukoliko se to nastavi biće manje problema sa bujicama, poplavama i erozijom, podsećaju u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Za prethodne četiri godine pošumljeno je 600 hektara zemljišta.

Kako to radi

Sistem za monitoring aerozagađenja u urbanim sredinama služi za mobilnu detekciju i lični monitoring takvog zagađenja. Radi kao kombinacija dve različite komponente, personalne jedinice „leo” i aplikacije za android telefone. Kada se osoba kreće po gradu, senzori mere aerozagađenje i na taj način mogu da se procene lokalna žarišta, gde su koncentracije najveće. Aplikacija šalje podatke na server, gde se dodatno obrađuju.