Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odlazak hercegovačkog pripovedača

Pisac je po svojoj vokaciji, zapisao je Radoslav Bratić u knjizi „Šeherezadin ljubavnik”, humanista i čovek koji podržava solidarnost među ljudima
(Фото Анђелко Васиљевић)

U Beogradu, u četvrtak popodne, posle duge i teške bolesti, u svom stanu u Kumodražu, preminuo je književnik Radoslav Bratić (1948), jedan od najistaknutijih srpskih pripovedača i romansijera.

Rođen je u Bresticama, kod Bileće (Hercegovina). Osnovnu školu učio je u Koritima i Bileći, srednju u Trebinju, a jugoslovensku i svetsku književnost studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je pokretač i urednik studentskog časopisa „Znak”, urednik „Književne reči”, član redakcije časopisa „Književnost”, dugogodišnji urednik „Nove Zore”.

Jedan je od osnivača književne manifestacije „Srpska proza danas”, koja se svake jeseni održava u Bileći. U Udruženju književnika Srbije bio je glavni urednik časopisa „Relasion”, sekretar i potpredsednik Udruženja književnika Srbije.

Autor je romana: „Smrt spasitelja”, „ Sumnja u biografiju”,  „Trg soli”, knjiga pripovedaka: „ Slika bez oca”, „Strah od zvona”, „ Zima u Hercegovini”, poetičke knjige o čitanju: „Šeherezadin ljubavnik”, knjiga eseja i kritika: „Pisac i dokument”...

Izdavačke kuće „Prosveta” i „Filip Višnjić” iz Beograda, objavile su izabrana dela Radoslava Bratića, u devet knjiga. U devetoj knjizi – „Književna i naučna recepcija Bratićevog dela”, sakupljeni su ogledi naših najistaknutijih književnih kritičara o delu Radoslava Bratića.

Zajedno sa Gabrijelom Arc, priredio je antologije: „Osmeh boga Hama” (pripovetke američkih Crnaca), „Književnost lužičkih Srba”, „Antologiju kratke priče Indije” i „Kinesku književnost juče i danas”.

Priredio je i knjige: „Molitve i molbe Njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla”, „ Optužujemo”, „ Pekićeva klupa”... Napisao je i nekoliko dramskih tekstova.

Pisac je po svojoj vokaciji, zapisao je u knjizi „Šeherezadin ljubavnik”, humanista i čovek koji podržava solidarnost među ljudima. Ovo vreme ga žestoko demantuje da je takva zamisao uopšte moguća. Humanizam je poražen, a solidarnost tragično odbačena.

Dojučerašnje mirne komšije, na ovim prostorima brdovitog Balkana, latile su se oružja i pohvatale za vratove. Pisac je uvek i u svakom društvu, kaže Bratić u istoj knjizi – disident. Jer za njega nikada nema dovoljno demokratije. On je stranac i opozicionar i prema životu koji živi, a kamoli da ne bude prema onom životu koji mu se posle ovog obećava.

U jednom intervjuu za Srbiju kaže: „Bila je za mene otadžbina i hleb. Putovao sam još kao student u crkve i manastire po mnogim krajevima i oduševljavao se njihovim lepotama.

U Srbiji sam prvi put pročitao ozbiljne knjige i shvatio kakva je i kolika naša istorija”. Voleo je da govori o prijateljima: „Sećanja na prijatelje uvek su brojna i slojevita. Volim da kažem: imao sam sreće da su me mnogi od njih pripustili u svoju blizinu.

Pekić, Mihiz, Kiš, Raičković, Bulatović, Kapor, Sijarić, Mihailović... Sa njima sam se zaista družio, naslušao se izuzetnih priča. Nažalost, niko od tih posebnih ljudi više nije živ”.

Iako je živeo u Beogradu, zavičaja se nikada nije odrekao: „Mogu slobodno reći da nikada iz zavičaja nisam ni odlazio. U nekom smislu, ma gde putovao, mogu reći da putujem u Hercegovinu. Zavičaj je jedna čudesna simbolika, bez mogućnosti da se uprosti i pojednostavi... U zavičaju nemam ničeg drugog osim malo jezika i humora. Može se dodati i nešto kamena”.

Kada je, krajem prošle godine, izabran za člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, nije želeo da se to obelodani. Nije pridavao veliki značaj takvim počastima. Ove jeseni, o Maloj Gospojini, u njegovoj rodnoj Bileći, biće održan okrugli sto o književnom delu Radoslava Bratića. Nažalost, bez Bratića.

Sahrana Radoslava Bratića je u sredu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu u 14.30, opelo počinje u 14 sati.

Stvarnog rastanka nema

Petar Pajić: Prijatelj, pisac, Radoslav Bratić, ne odlazi u sećanje. Njegov duh, sa svim vrlinama Hercegovca, ostaje sa nama, a kroz njegovo delo biće prisutan i kod generacija koje tek stižu. Stvarnog rastanka nema.

Radovan Beli Marković: Pomalo je, u srpstvom knjižestvu, takvih pisaca kaonoti Radoslav Bratić, što bejaše – sjajnom prozom i časnim životom. Rođen je licem na Vidovdan i zaslužio je, svojim vekom i knjižestvom, da se u Srbalja ime njegovo na Vidovdan pominje, uz cara Lazara i kosovske junake.

Jovan Delić: Celokupna Bratićeva proza može se razumeti kao jedna velika nedovršena i otvorena bajalica protiv straha: od zmije pod kućnim pragom, od vuka i mraka, od vode i nabujalog potoka, od požara u kojem gori rodna kuća i u kući očeva kutija u kojoj je najveća tajna sveta, od zvona, od jama i škripova punih ljudskih kostiju, od prevelikog osećanja krivice, od bombardovanja, od bolesti i smrti. Straha od Strašnog. Zato je pisac Šeherezadin ljubavnik koji pričom zavarava i odgađa smrt.

Marko Nedić: Radoslav Bratić je, uz Momu Kapora, na najslikovitiji prozni način opevao svoju zavičajnu Hercegovinu. Njegovo pripovetke i romani, krajnja su, možda i poslednja, ali veoma modernizovana evolutivna tačka usmene varijante srpske književnosti. Njegovim odlaskom srpska književnost ostala je bez jednog snažnog pripovedačkog glasa i svima drage ličnosti.

Gojko Đogo: Kao što mitski voz ćira, putujući kroz bespuća, „svira i priča s narodom”, tako i Bratić krstari mitskom i povesnom humskom zemljom i sa blagim osmehom osluškuje „priče koje ljudi pričaju na raskršćima... i na usputnim stanicama”. I kao što svakojaka njegova zvona zvone danju i noću i vazda „nešto javljaju ljudima”, tako će i Bratićevo delo – od danas, nažalost, bez Bratića – prepoznatljivim tonom odjekivati u istoriji srpske književnosti. 

Milisav Savić: Otišao je dobri, uvek nasmejani i na šalu orni hercegovački dečak. Onaj koji je gutao priče ukućana i komšija okupljenih oko raspaljene vatre. U dugoj zimskoj noći jedino je priča mogla rasterati veštice, vampire i ostale noćne utvare. Jedino je priča mogla osloboditi siroče straha od đavola, vukova, seoskog brice, pa sve do zvona. Šeherezada se, po Bratiću, rodila u Hercegovini, pored nekog ognjišta. Jedna od tih Šeherezada po imenu Jovana – rodila je i sina, koji je majstorski zapisao sve priče svoje majke.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.