Đak Sorbone i borac protiv regiona

Hrvatskog ministra spoljnih poslova Miru Kovača hrvatski mediji ocenjuju kao jednog od dva najviđenija ministra u vladi Tihomira Oreškovića, pod ruku sa Zlatkom Hasanbegovićem, ministrom kulture. Đak francuske Sorbone kojem je zasmetao pojam „region”, u koji ne želi da svrstava Hrvatsku, pre nekoliko dana poručio je Srbiji kako je otvaranje poglavlja na evropskom putu fakultet, a da Beograd još nije prošao ni prijemni. Štivo će, verovao je, definisati Hrvatska.

Mediji ga vide kao diplomatu s „patriotskim štihom”, a njegovi prethodnici, iskusne diplomate, cene kako je zaustavio nekritički odnos prema Srbiji u kojem su ranije vlasti zagovarale ulazak Srbije u EU, što, kažu oni, nije interes Zagreba. Odnose dve zemlje u budućnosti vidi po francusko-nemačkom modelu.

U Berlinu je pričao da se Hrvatska nije suočila s prošlošću „jer da jeste, Josipu Perkoviću (nekadašnjem šefu Udbe) sudilo bi se u Hrvatskoj, a ne u Minhenu”. Potom da je u Hrvatskoj potrebno sprovesti još savladavanje prošlosti Drugog svetskog rata, ali i komunizma. Svrstao se tako među one u Zagrebu koji osuđuju sve totalitarizme, čime nastoje, koliko je to moguće, da izjednače zla počinjena u vreme NDH i komunizma. U Izraelu se hvalio da u Hrvatskoj nema fašizma, pa ga je Efraim Zurof upitao: „Šta onda Hasanbegović radi u Vladi?” U pokušaju da predstavi Hrvatsku kao antifašističku zemlju, kaže da u preambulama ustava Rusije, Srbije, Francuske... za razliku od Hrvatske, ne pominju antifašizam, ali ne govori imaju li te zemlje teret zločina ustaških režima. „To znači da smo protiv totalitarizma, levog i desnog”, kaže.

Vatikanske tajne arhive prelistavao je u sklopu posete Svetoj stolici, gde je video „lepe dokumente o hrvatskoj istoriji”. Smatra da u Hrvatskoj konačno treba da se vodi otvorena diskusija o totalitarnoj prošlosti i da je toj zemlji potrebna dobro promišljena, strukturisana, javna „psihoterapeutska sednica”, koju preporučuje i komšijama.

Mediji su pisali da se ministar Kovač osramotio i kad je odjurio u SAD na susret s državnim sekretarom Džonom Kerijem, koji je tada otkazan, što se desilo nakon što je američki izaslanik Nikolas Din podsetio vlast u Zagrebu na prirodu ustaškog režima. Prvu diplomatsku posetu, petog dana po imenovanju, imao je u BiH, gde je, osim Sarajeva, posetio i sunarodnike u Mostaru. „Što snažniji u EU i NATO i što više posvećeni Hrvatima izvan Hrvatske”, njegov je moto.

Od 2008. do 2013. bio je ambasador Hrvatske u Nemačkoj, odakle se vratio da radi u HDZ-u, u kojem je 2014. proglašen međunarodnim sekretarom stranke. Doktor je međunarodnih odnosa. Rođen je u Splitu 1968. godine. Oženjen je i otac troje dece. Doktorat iz istorije međunarodnih odnosa stekao je na Univerzitetu Sorbona u Parizu, gde je i magistrirao. Profesionalnu karijeru počeo je 1995, u kabinetu Franje Tuđmana u Odjelu za informisanje. Bio je diplomata u Briselu i Parizu.