Na poglavljima radi 3.000 ljudi

„Čak i kad sam lično deo procesa odlučivanja, nisam sklona prejudiciranju, a kamoli u situacijama kad se odluke donose u okvirima EU u kojoj se o svakoj formulaciji u toj poziciji potpuno ravnopravno izjašnjava 28 država članica. Razlog mog optimizma jeste naš veoma temeljan i predan rad na pripremi kvalitetnih Akcionih planova za poglavlja 23 i 24”, kaže Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, odgovarajući na naše pitanje da li se mogu isključiti iznenađenja prilikom usvajanja zajedničke pregovaračke pozicije EU za ova dva poglavlja o vladavini prava.

Istakavši da je rasprava o zajedničkoj poziciji EU počela u minuli petak, Joksimovićeva, u intervjuu za naš list, kaže da sada očekuje da zajednička pregovaračka pozicija EU bude usvojena na temeljima tog izveštaja, da bismo do kraja juna mogli da otvorimo ova poglavlja. „Naravno, pored političke volje, moramo da imamo na umu i procedure u samoj EK, koje i te kako određuju dinamiku”, dodaje ona.

Izjavili ste da se do kraja godine može očekivati otvaranje još nekoliko poglavlja. Na koja ste poglavlja tačno mislili?

Uvek radije govorim o rezultatima i pomacima koje želimo da ostvarimo otvaranjem svakog novog poglavlja. Sam čin otvaranja poglavlja govori pre svega da smo kao država stvorili preduslove da se dostignu evropski standardi u određenoj oblasti. Svakodnevno, oko 3.000 ljudi na direktan i indirektan način trenutno radi gotovo na svim poglavljima. A vidite, pažnju neopravdano privlače nekada bilateralna pitanja, a nekada senzacionalističke izjave koje dolaze sa svih strana. Meni je efikasnost i ostvarenje naših ciljeva važnije od bombastičnih izjava i ponekog političkog poena.

Što se tiče konkretnih poglavlja, pored 23, 24 i 5, dosta smo uradili na pripremi pregovaračkih pozicija za poglavlja: 25 – Istraživanje i razvoj, 26 – Obrazovanje, mladi i sport, 13 – Ribarstvo, 14 – Transport, 20 – Preduzetništvo i industrijska politika, 21 – Transevropske mreže...

Ne zaostajemo ni kad je reč o svim ostalim poglavljima i mi ćemo svoj deo posla uvek uraditi na vreme.

Srbija ulazi u konkretan posao sa EU, koja, međutim, nije više onakva kakva je doskora bila. Da li se slažete s ocenom koja se nedavno čula da EU danas liči na Jugoslaviju u vreme raspada?

Poređenja su zgodna za popularnu publicistiku, ali s ovim se ne slažem. Ukupan istorijski kontekst i homogenizujući princip nekadašnje Jugoslavije i današnje EU nije za poređenje. Jugoslavija je levitirala na osnovama ideološke matrice, i sui generis ekonomskog samoupravljanja. EU je nastala na profilisanim interesima država, prevashodno ekonomskim i trgovinskim, kako bi se zajednički i bez novih ratova kontrolisali resursi oko kojih su se ranije sporili. Ovo rešenje dovelo je do dugotrajnog mira na prostorima članica EU.

Popularno je pisati o kraju jedne epohe, pa smo imali i jedan Fukujamin „Kraj istorije”. Koji se nije desio. EU se menja i menjaće se, ali će opstati. Jer proizvodi ekonomsku korist i viši stepen bezbednosti. Bitno je da mi u Srbiji razumemo okolnosti u kojima se nalazimo, ali je još važnije da ne gubimo vreme zagledani u velike globalne debate, kojima smo skloni, a da propuštamo konkretne prilike za napredak.

Koliko bi eventualni izlazak Velike Britanije iz EU, koja ima referendum 23. ovog meseca, poremetio planove Srbije?

Referendum u Velikoj Britanije je veoma važno pitanje za EU. Na tragu prethodnog odgovora, mislim da će se građani Velike Britanije zbog brojnih ekonomskih i političkih razloga odlučiti za izvesnost i ipak ostati u EU, iako je zaista velika debata u VB.

Sam britanski referendum neće poremetiti našu dinamiku pregovora više ili manje nego što će uticati na planove same EU ili drugih država kandidata. To znači da nešto preciznije definisanje agende za jun i drugu polovinu ove godine možemo očekivati posle referenduma.

Preti li opasnost Srbiji od stava koji se ovih dana čuje iz EU (predsednik Evropskog saveta Donald Tusk) da „Evropljani moraju napustiti utopijske snove i preći na praktičnije aktivnosti, kao na primer jačanje spoljnih granica EU ili dosledno finalizovanje bankarske unije”?

Današnja EU očigledno zahteva više pragmatizma i fleksibilnosti i smanjivanje jaza između narasle briselske birokratije i građana članica EU. Mislim da nas okretanje pragmatizmu i rešavanju konkretnih životnih pitanja na realnim osnovama jedino može dovesti do ciljeva koje svi želimo.

Takođe, mislim da će EU nastaviti snažno da radi na jačanju spoljnih granica, o čemu svedoče neke od skorije preduzetih mera, kao što će nastaviti da insistira na većoj disciplini u upravljanju javnim finansijama. Mi nismo čekali signale iz Brisela da uvedemo red u javne finansije.

Pre nekoliko dana bili ste u Luksemburgu, gde je doneta preporuka da se na jesen glasa o članstvu SNS-a u Evropskoj narodnoj partiji. Kako je njihovo raspoloženje u vezi sa članstvom Srbije u EU i koliko članstvo SNS-a u ovoj međunarodnoj političkoj organizaciji može da pomogne bržoj integraciji Srbije u EU?

Veoma sam zadovoljna atmosferom koja je vladala na radnoj grupi EPP-a. Predstavila sam rezultate stranke, promene u strukturi, planove za naredni period, kao i rezultate izbora, odgovarala na brojna pitanja. SNS je prepoznat kao odgovorna i snažna stranka desnog centra, čija politika pretočena u praksu kroz vođenje vlade jasno korespondira s temeljnim vrednostima moderne umerene desnice. SNS će biti pouzdan i dobar partner EPP, u kojem su, podsetiću vas, i nemački CDU, i mađarski Fides, i austrijska Narodna partija, i brojne druge, da ne nabrajam sve. To je, naravno, važno i kao kanal dodatne bolje komunikacije i po pitanju evropskih integracija Srbije, jer stranačka politička scena EU je živa i uticajna i partijske veze se izuzetno cene.