Prljave ruke izvor zaraze u kioscima

Stotine novootvorenih ugostiteljskih objekata, hamburgernica i drugih prodavnica brze hrane u prestonici nisu u evidenciji sanitarne inspekcije. Ovo znači da higijenu i ispravnost hrane koja se u njima prodaje niko ne kontroliše.  

Nadležni dve godine nemaju uvid na kojim se adresama otvaraju ugostiteljska preduzeća, jer vlasnici više nisu u obavezi da pre početka rada pribave dozvolu sanitarne inspekcije.

Kupcima se preporučuje obazrivost jer ne mogu biti sigurni da li u takvim objektima uopšte postoji nužnik, gde se skladište namirnice i u kojim uslovima se hrana priprema.

– Bez naše saglasnosti ugostitelji ranije nisu ni pomišljali da započnu posao, ali sanitarna inspekcija više od dve godine ne izdaje takve dokumente. Ovo je veliki problem na koji već dugo ukazujemo, ali efekata nema – rekao je prim. dr Zoran Panajotović, načelnik Beogradske sanitarne inspekcije. On naglašava da o postojanju novih  prodavnica u prestonici sanitarna inspekcija saznaje iz oglasa ili, češće, na njih nailazi u toku redovnih kontrola.  

– Smatramo da je to nedopustivo, jer bi bilo logično da nam nadležne službe dostavljaju podatke o tek registrovanim firmama – kaže naš sagovornik. Prema Panajotovićevim rečima, sve češće zbog ovakvih propusta nastaju veliki problemi. Događa se, kaže, da privatnik radi pet meseci, a da inspekcija ni ne zna da on postoji.

– Kada konačno do njega dođemo i naložimo zatvaranje radnje, sav gnev pada na nas. Pravdaju se da su dobili rešenje i da im inspekcija sada ne dozvoljava da rade. A kako su poslovali svih tih meseci njihova je odgovornost, jer im sanitarna inspekcija ne izdaje saglasnost. U Beogradu sigurno postoji ogroman broj objekata koji nisu na našem spisku, a ne možemo da nadziremo nešto što ne znamo da postoji – ističe naš sagovornik.  

Mikrobiološku ispravnost namirnica, po nalogu sanitarne inspekcije, kontroliše Gradski zavod za zaštitu zdravlja. Inspekcija može da donese odluku o zatvaranju radnje ukoliko objekat nema tekuću toplu vodu, ako se izliva kanalizacija, ili ukoliko je došlo do epidemije ili trovanja. Ako je dokazano da je hrana u kiosku bila zaražena, zaposleni se upućuju na vanredni sanitarni pregled, a u objektu se obavlja dezinfekcija.

Lekari objašnjavaju da je najveći problem to što se kiosci brze hrane  nalaze na osunčanim mestima, a posude sa prilozima odlažu na pultove i tako po ceo dan stoje izvan rashladnih vitrina. Dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja „Voždovac”, kaže da konzumiranje pokvarene hrane iz kioska može da izazove razne vrste crevnih infekcija, a najčešće su takozvane stafilokokne.

– Najteži oblik infekcije je salmonela. Pacijenti treba da se jave lekaru čim imaju simptome poput blago povišene temperature od 37 stepeni Celzijusovih, mučninu i dijareju. Preporuka građanima je da izbegavaju soseve koji sadrže lako kvarljive namirnice kao što su pavlaka ili majonez. Čim je meso sumnjivo, ono ima neprijatan miris. Kada ostavite neki proizvod na toplom, neizbežno je da se za već dva sata razvije bakterija stafilokok – objasnila je dr Dimitrijević.

Kako ističe naša sagovornica, vlasnici kioska brze hrane su dužni da ispoštuju sanitarne preglede i ne smeju da se igraju sa zdravljem građana, jer to može da bude veoma opasno. Radnici obavezno moraju da prođu određene preglede i da se pridržavaju preporuka sanitarne inspekcije.

– Dogodilo se da mi je u ordinaciju došao pacijent kojem je u sanitarnoj knjižici pisalo da mu je zbog pojave stafilokoka u nosu zabranjeno da radi nekoliko dana, ali kome je direktor naredio da mora i da će, ukoliko se ne pojavi na poslu, dobiti otkaz. Takve stvari treba sprečiti – naglasila je naša sagovornica.

Lekari savetuju građanima da kupuju hranu isključivo u objektima izgrađenim od čvrstog materijala, koje imaju prostorije za čuvanje namirnica za proizvodnju i prodaju, frižider, mokri čvor. Onima koji rade u ovakvim kioscima savetuje se da nose radnu uniformu, da redovno peru ruke i da odlaze na sanitarno-zdravstvene preglede. 

D. D. K. – I. A.

-----------------------------------------------------------

Sumnjiv kvalitet brze hrane

Kada se spomene brza hrana, većina ljudi pomisli na hamburgere, ćevape, pomfrit, uopšte na namirnice bogate mastima i solju. Ova hrana, prihvaćena širom sveta, nedavno je poslužila i kao inspiracija za film o zaljubljenosti Amerikanaca u hamburgere.

Da li bi režiseri imali materijala da i kod nas snime sličan film i koliko su naši sugrađani skloni brzom načinu ishrane? O kvalitetu ishrane u takozvanim fast fud radnjama govore oni koji se tamo često hrane, ali i oni koji ne koriste njihove usluge.

Stefan Nestorović (17), srednjoškolac, misli da je bolje hraniti se kod kuće.

– Uglavnom jedem kuvanu hranu kod kuće tako da se retko hranim u pekarama i izbegavam da jedem pljeskavice. Mislim da nisu zdrave, pa kad moram, jedem samo u proverenim radnjama – kaže Nestorovićeva.

Jovan Milićev (61), penzioner, smatra da radnje brze hrane ne zadovoljavaju higijenske uslove.

– Dijabetičar sam i nikada ne jedem u tim radnjama brze hrane. Mislim da nemaju osnovne uslove za rad. Namirnice bi trebalo da se čuvaju na čistim mestima, a o kvalitetu mesa da i ne govorim. Jedem zdravu hranu i klonim se masnih i slanih obroka, a i nisam siguran da radnici poštuju sve uslove koje treba ispuniti u toku spremanja mesa – naglašava Milićev.

Vladan Vuković (52), pravnik, u potpunosti deli mišljenje prethodnog sagovornika.

– Da mislim da te radnje zadovoljavaju bilo kakve, makar osnovne higijenske uslove, bio bih pristalica takvog načina ishrane, jer ne bismo kuvali kod kuće, pa bismo štedeli vreme. Ne mogu reći da znam koliko je kvalitetno meso koje se priprema u restoranima brze hrane, ali ne verujem da je pametnije odvojiti se od kućnog šporeta. Jedino što volim i gde vodim decu jeste sladoled u „Meku” i ništa više – mišljenje je Vukovića.

Željko Medić (26), inženjer tehnologije, jede van kuće, jer nema naviku da kuva. Smatra da mnogi i nemaju izbora, jer ceo dan posvete poslu.

– Živim sam i ne znam da kuvam. I da znam, ne bih stigao, jer imam malo slobodnog vremena, a u vreme kad treba da se ruča, obično sam na poslu. Znam da jedem nekvalitetnu hranu, ali nemam izbora. Svaki put kad uđem u pekaru, ili naručim pljeskavicu, prezirem sebe i moderan svet. Dešavalo mi se da gledam radnika kako puši cigaretu dok prži moju narudžbinu – primećuje Medić.

Svetlana Atanasković (60), ekonomista, voli kuvanu domaću hranu i jede isključivo kući.

– Nikada ne jedem meso koje spremaju u „fast fud” radnjama, jer ne verujem da su u pitanju kvalitetni proizvodi. Kuvam kod kuće, jer znam šta kuvam i lično kupujem namirnice. Ne volim kada ne znam šta jedem. Mislim da uslove rada proverava inspekcija i da dobro radi svoj posao, pa o samim uslovima u kojima se radi ne razmišljam. Jednostavno ne verujem u kvalitet mesa koje služe na ulici – sumnjičava je Atanaskovićeva.

Dragica Gajić (28), defektolog, ne deli u potpunosti mišljenje sa ostalim sagovornicima.

– Nemam vremena da kuvam, ali mislim da hrana nije loša. Nije ništa lošijeg kvaliteta nego kad bih spremala kod kuće. Postoje mesta gde je loša i gde su uslovi za rad nehigijenski, ali to možete videti čim se približite radnjama. Verujem da postoje inspekcije koje dobro rade svoj posao i da vlasnici moraju da zadovolje uslove potrebne za rad. Takođe verujem da se kvalitet mesa i ostalih proizvoda proverava redovno. Moram da jedem na ulici i to je u današnje vreme prosto neizbežno – kaže Gajić.

Uroš Ugarković (21), pijanista, nema nimalo pozitivno mišljenje o brzoj hrani.

– Sve radnje u Novom Beogradu bih zatvorio. Vlasnicima je samo bitna zarada, a nimalo da li će mušterija dobiti trovanje. Znam da postoje strogi uslovi o skladištenju hrane, a kod nas nisam video da se sprovode u delo. Namirnice se moraju čuvati odvojeno, a ni u jednoj radnji brze hrane nisam video više od dve prostorije. Dešavalo mi se da u sendviču nađem nešto što sigurno nije za jelo, a nisam tražio da se nađe u mom sendviču – ispričao je Ugarković.

Lj. P.