Mini OPEK posle pola veka u Srbiji

Srbija i njen Nacionalni naftni komitet ponovo će u četvrtak 16. juna, posle 46 godina, od kada je OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte) prvi i jedini put zasedao na Brionima, u bivšoj velikoj Jugoslaviji, biti domaćin globalnog skupa naftaša – OPEK-a u malom. Međunarodni energetski skup, koji se održava u Beogradu, okupiće više od 170 predstavnika naftnih eksperata iz 70 zemalja sveta, od Rusije, SAD, Irana, Kirgistana, Norveške, Češke, Brazila, pa do Indije i drugih, koji će govoriti o perspektivama naftnog sektora u „energetskom miksu budućnosti”, što je i zvaničan naziv skupa.

S obzirom na aktuelnu temu i turbulencije u naftnom sektoru koje potresaju ceo svet, o trendovima u naftnoj industriji od 2030. do 2050. godine, govoriće predstavnici „Gaspromnjefa”, Svetskog naftnog saveta, ali i savetnik komesara za energetiku Evropske unije. Tema će biti i energetska bezbednost zemalja gde će predstavnici Centra za energetske studije Češke izneti svoja iskustva.

Kako kompanije posluju u vreme kada je nafta doživela istorijski pad predočiće predstavnici poznatih svetskih kompanija – „Statoila” iz Norveške, Tjumenske naftne kompanije koje su u velikoj meri pogođene ovakvim kretanjem cene crnog zlata, jer redom beleže gubitke.

Na skupu će govoriti i eksperti sekretarijata Energetske zajednice i Međunarodne agencije za energetiku. Predstavnik Irana, zemlje članice OPEK, reći će i šta će biti s viškovima nafte koji su i dalje veći od tražnje, budući da se prema poslednjim najavama iz ove organizacije očekuje da će se višak na svetskom tržištu najverovatnije smanjiti, što će uravnotežiti tržište do kraja ove godine.

Cene nafte trenutno su nešto malo ispod 50 dolara za barel, što je duplo skuplje nego samo pre pola godine, kada se barel prodavao ispod 25 dolara.

– Predstavnici svetskih naftnih kompanija, predočiće javnosti kakva je budućnost najmoćnije industrijske grane na svetu, nafte – kaže za naš list Petar Škundrić, predsednik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, koji je deo globalne organizacije sa sedištem u Londonu.

Nafta će bez obzira na najnovija dešavanja, koja nisu samo posledica globalnih, strateških i političkih interesa velikih sila, i u naredih pola veka ostati dominantan energent.

– U ukupnoj proizvodnji učešće crnog zlata biće između 70 i 80 odsto. Istovremeno su dokazane rezerve fosilnog goriva dovoljne da zadovolje potrebe u narednih 100 godina – kaže Škundrić.

Važno je da se, kaže, u narednom periodu utvrde prave rezerve domaće nafte i da li je to ovih 10 miliona tona, koje se sada proizvedu, ili je to više.

– Naftna industrija Srbije u ovom času samo po osnovu domaće proizvodnje nafte puni budžet sa 12 do 13 odsto, a ukupna energetika od 20 do0 30 odsto – dodaje Škundrić.

Na pitanje da prokomentariše informaciju koja se pojavila u medijima da Srbija ima rezerve nafte samo za 18 dana, odgovara da to nema nikakve veze s nestašicom nafte ili goriva, kako može na prvi pogled da se shvati, već da Srbija kao član Energetske zajednice Jugoistočne Evrope mora do 2023. godine na zalihama da ima pola miliona tona kolika je procenjena dnevna potrošnja nafte i derivata za 61 dan.

Reč je o kriznim rezervama, koje moraju da se obezbede, s tim što se zalihe menjaju svake godine u zavisnosti od potrošnje u prethodnoj godini. Drugo je pitanje zašto Srbija u ovom času nema većih zaliha, ako se od prošle godine državne rezerve nafte kupuju od nadoknade koju na svaki litar goriva plaćaju potrošači i proizvođači po 3,12 dinara na svaki litar goriva, što je dodatni razlog zbog koga je gorivo skuplje u maloprodaji.

On se osvrnuo i na domaće rezerve nafte iz uljnih škriljaca, čije se zalihe u Aleksincu procenjuju na oko dve milijarde tona škriljaca.

– To su količine dovoljne za 70 godina srpske potrošnje nafte, kaže Goran Radosavljević, generalni sekretar ovog naftnog komiteta.

U tom smislu, plan je bio da NIS nastavi s istraživanjima započetim još osamdesetih godina, budući da je domaća proizvodnja najsigurnija i najjeftinija, iako je ovde reč o skupoj tehnologiji prerade, kaže bivši ministar energetike i dodaje da je niska cena crnog zlata poslednjih godina usporila ova istraživanja.