Nemci i muslimani se sve manje razumeju

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što je među Nemcima omiljeni predsednik Joahim Gauk preksinoć poručio da ne bi trebalo satanizovati muslimane, pozvavši Nemce da se svakodnevno druže sa muslimanima, u Nemačkoj sve više postaju očigledna nerazumevanja među Nemcima i muslimanima, ali i problemi sa običajima koji su u Nemačkoj nelegalni.

„Promovisanje susreta je naročito važno u trenutku kada se širi međusobno nepoverenje, a za neke je strah od islamističkog terorizma postao strah od muslimana”, rekao je Gauk na iftar večeri u Moabitu, siromašnoj berlinskoj četvrti u kojoj živi veliki broj migranata, poručivši Nemcima da se isplate napori u cilju integracije novopridošlica i da sve veći broj muslimana istupa protiv fundamentalističkih tumačenja Kurana.

Iako je predsednik zaključio da druženje sa muslimanima ponekad može zameniti duge rasprave, primer iz bavarskog gradića Nojtraublinga ukazuje da je nekad nerazumevanje muslimana jače od druženja. Tamo su lokalne vlasti zabranile muslimankama da na javnom bazenu nose burkini, kupaći kostim za muslimanke koji im omogućava da nesmetano plivaju, a da, u skladu sa njihovom verom, imaju u javnosti u pokriveno čitavo telo, osim lica, ruku i stopala.

Zabrana je usledila pošto se na manifestaciji dana kupanja samo za žene pojavila jedna muslimanka u burkiniju, što je izazvalo negodovanje Bavarki, koje su žalbu uložile gradskim vlastima. Gradski oci nisu dugo čekali već su na javnim bazenima zabranili nošenje „netipičnih kupaćih kostima”, posle čega je na ulazu u gradski bazen osvanuo znak koji ukazuje na zabranu nošenja burkinija.

Gradonačelnik Hajnc Kihle za list „Mitelbajeriše cajtung” kaže da on nije zabranio nošenje burkinija, već da je zahtevano nošenje „tipičnih kupaćih kostima”. On je ovaj svoj potez pravdao time da je rad bazena finansiran od svih građana, te da ne bi imalo smisla praviti specijalna aranžmane za posebne religije jer bi to uticalo na sveukupnu javnost.

„To takođe je u suprotnosti sa fundamentalnim idejama integracije i međusobnog razumevanja, o kojima se raspravlja u mnogim gradovima”, rekao je on, dodajući da je odluku doneo i zbog toga što su pojedine izbeglice htele da se kupaju u donjem vešu.

Aktivisti za ljudska prava i predstavnici opozicionih Zelenih ukazuju da se ovom odlukom ne samo krši nemački Ustav i njegove odredbe o religijskim slobodama već je to udarac na humanost i toleranciju.

Osim nerazumevanja za drugačije, nemačke vlasti se suočavaju i sa realnim problemima jer ne znaju kako da reaguju što među izbeglicama ima poligamije, ali i devojčica koje su odavno udate za punoletne muškarce. Prema pisanju najtiražnijeg tabloida „Bild”, vlasti su registrovale na stotine slučajeva dece venčane s odraslim osobama pre nego što su došli u Nemačku. U bezmalo svim slučajevima, u pitanju su maloletne devojke udate za odrasle muškarce.

Na konferenciji pokrajinskih ministara pravde iznet je podatak da je do kraja aprila u pokrajini Severna Rajna – Vestfalija zabeleženo najmanje 188 slučajeva da su deca mlađa od 16 godina venčana s punoletnim osobama, a u Baden-Virtembergu 117. U Bavarskoj su vlasti zabeležile 161 slučaj dece mlađe od 16 godina koja su već venčana, a 550 slučajeva dece mlađe od 18 godina koja su u braku.

Zbog toga su na konferenciji pokrajinski ministri počeli da razmatraju da li bi trebalo u Nemačkoj zakonsku granicu za ulazak u brak podići na 18 godina ili možda da prestanu da priznaju strane brakove sklopljene sa maloletnicima. U Nemačkoj je inače granica za ulazak u brak 18 godina, ali uz dozvolu roditelja i suda moguće je da se neko stariji od 16 godina venča s punoletnom osobom.

„Ne postoji jasna pravna osnova da u Nemačkoj zabranimo ono što smatramo nedostojnim”, kaže za „Bild” ministar pravde Severne Rajne Vestfalije Tomas Kučati. „Neophodan nam je jasan zakon”.

Tako nešto podržava i savezna ministarka za porodicu Manuela Švesig, koja ističe da ovi slučajevi pokazuju da „zaštita dece i omladine mora biti primenjena i na izbeglice”. Reagovali su i pojedini poslanici Bundestaga, ističući da je „u Nemačkoj u potpunosti neprihvatljiv brak između, na primer, četrnaestogodišnjakinje i odraslog muškarca”, te da „obavezu zaštite ove dece država mora da primeni i na maloletne izbeglice”.

I savezni ministar pravde Hajko Mas je juče istakao da Nemačka neće priznati poligamiju niti brakove maloletnika. Iako je poligamija u Nemačkoj zabranjena, postoji izuzetak kada je brak sklopljen u inostranstvu, a muž premine, pa nemačke vlasti priznaju pravo na nasledstvo svim njegovim udovicama.

„Niko nema pravo da stavi svoje kulturne vrednosti i verska uverenja iznad našeg zakona”, rekao je Mas u razgovoru za „Bild”, dodajući da poligamni brakovi neće biti priznati u Nemačkoj i da brakovi maloletnika nisu dozvoljeni jer su verovatno prisilni. „Ne možemo tolerisati prisilne brakova, pre svega, ako u brak stupaju maloletne devojčice.”

Međutim, u praksi je drugačije, budući da je prošlog meseca sud u bavarskom gradu Bambergu odlučio da prizna brak jedne sirijske devojke koja se udala za rođaka kada je imala 14 godina.

Prema podacima nevladine organizacije „SOS čildren vilidžiz”, u ratom zahvaćenoj Siriji devojčice su sada i više nego pre prisiljene na brakove. Pre rata, 13 odsto svih brakova u Siriji bili su parovi u kojima je jedno ili oboje bilo mlađe od 18 godina. Sada je procenat takvih brakova 51.

„Jedan od razloga za to jeste da porodice žele da finansijski i fizički obezbede svoje kćerke”, kaže Elija el Dali, direktorka ispostave ove organizacije na Bliskom istoku. „Ali posledice toga su razorne. Devojčice ne samo što odustaju od škole i socijalno su izolovane već su često žrtve kućnog i seksualnog zlostavljanja od strane znatno starijih muževa.”

I podaci Unicefa ukazuju da brakovi u kojima je barem jedan supružnik maloletan čine 40 odsto svih brakova u Avganistanu, a upravo izbeglice iz ove zemlje, kao i iz Sirije i Iraka, predstavljaju najveći deo pristiglih izbeglica u Nemačku u proteklih godinu i po dana – od oko milion i po.