Verbalni rat u srpskoj policiji

Kad se prekjuče Beogradom pronela vest o njegovoj smeni, Dragan Kecman, sad bivši načelnik Uprave kriminalističke policije PU Beograd, nije bio raspoložen za komentar. Ćutali su i njegovi šefovi. Dan kasnije, međutim ide teška razmena međusobnih optužbi između Kecmana i Direkcije policije. Bivšeg šefa UKP rasrdilo je što su pojedini mediji njegovu smenu doveli u vezu sa slučajem „Savamale” i juče ujutro javio se beogradskim redakcijama sa ljutitim pismom u kom optužuje rukovodstvo policije i poziva novinare da istraže prave razloge njegove smene.   

Samo par sati posle Kecmana oglasio se Vladimir Rebić, vršilac dužnosti Direktora policije, i jasno opovrgao da je razlog Kecmanove smene afera „Savamale”. Objasnio je ono o čemu je policija prethodnog dana ćutala – da je bivši načelnik „upućen u načelstvo UKP u sedištu MUP, da bi se posvetio slučajevima ubijenih novinara u Srbiji”. Rebić smatra da Kecman nije mogao da pruži maksimalan doprinos na dve, kako kaže, značajne pozicije koje je obavljao – načelnika beogradske kriminalističke policije i prvog čoveka tima za istraživanje ubistava novinara.

– Napravljen je određeni pomak koji vodi ka rasvetljavanju najtežih ubistava novinara, poput Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Potrebno je nastaviti intenzivan rad i očekujemo da se ulože dodatni napori i ostvare svi ciljevi, koji su zacrtani prilikom formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara, jer je to veoma važan i značajan posao za Srbiju – naveo je Rebić juče u saopštenju.

Ostalo je nejasno kakav je razlog o smeni saopšten Kecmanu, budući da je on u svom pismu spominjao istragu o ubistvu Pantića, ali sa aluzijom da bi njegova smena mogla da ugrozi upravo tu istragu. Da nije smenjen, Dragan Kecman javno verovatno nikada ne bi saopštio šta zaista misli o istragama za koje je bio nadležan. Sad se ispostavilo da je i bivšeg načelnika UKP opterećivalo isto ono što muči i javnost u nekoliko nerešenih slučajeva.

Kecman saopštava da je odmah nakon rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici 25. aprila insistirao i „jedini ukazivao” na potrebu da se obavi uviđaj. O tome kaže, postoji pisani trag, službena dokumentacija koju, tvrdi, mediji mogu dobiti na uvid. Da li bivši načelnik ovim sugeriše da je smenjen jer je tražio uviđaj? Ako je tako, ostaje nejasno zbog čega Kecman nije naredio uviđajnom odeljenju u beogradskoj policiji, kojem je bio šef, da obavi taj uviđaj? Ako jeste, zbog čega ga policajci nisu poslušali? I što je najvažnije, zašto je o tome progovorio tek kad je smenjen?

Na upite novinara nije hteo da odgovara, a sad od tih istih novinara, od kojih je i sam pomno krio informacije, traži da rasvetle njegovu smenu? Važno je, međutim, istaći da se Dragan Kecman razlikovao od nekih svojih prethodnika po tome što informacije iz njegovih istraga nisu dolazile do naslovnih strana tabloida. Što je još važnije, Kecman se nije služio spinovanjem medija i plasiranjem prljavih (dez)informacija protiv konkurenata u policiji i politici. Više je istraživao krivična dela, a manje se bavio političkom konstrukcijama i pozadinama.

Da Kecman nije smenjen, ne bismo saznali ni da se i on slagao sa velikim delom javnosti da je istraga o ubistvu pevačice Jelene Marjanović postala rijaliti šou. Ali i taj šou je bio u njegovoj nadležnosti. Spominjući svog naslednika na funkciji, bez navođenja imena i prezimena, Kecman pita – „Da li sam odgovoran što je moj naslednik, meni nametnuti zamenik, često, mimo moje saglasnosti, a na osnovu direktive iz vrha MUP, vodio slučajeve umesto mene?”

Podsetimo, nije još potvrđeno, ali se nezvanično može čuti da je će Kecmana naslediti Ratko Kostić, pomoćnik načelnika beogradske policije za kriminal. Kecman kaže da iako su često njegova lična, kao i bezbednost njegove porodice bili ugroženi, nije „ni u jednom trenutku ustuknuo, zataškao i zažmurio na istinu”. O ovim problemima svojevremeno nije hteo da govori za naš list, što mu se i ne može prigovoriti, jer je policija jedna od retkih društvenih službi u kojoj ne može da postoji potpuna transparentost, barem kad su istrage u pitanju. MUP je zatvorena služba i nije neobično kad policajci neće da govore o istragama. Međutim, kad žele da dopru do javnosti, zatraže pomoć novinara. Tako je bilo u slučaju Kecmana i  Miroslave Milenović, članice Saveta za borbu protiv korupcije u novembru prošle godine.

Smatrajući da je istraga napada na nju, koja je bila u Kecmanovoj nadležnosti – loša, Milenović je tad rekla –   „Nemam poverenja u radikalizaciju i stvaranje političkih bosansko-naprednjačkih lobija u policiji”. Kecman se osetio prozvanim i već sutradan poslao pismo medijima u kojem je Milenovićevoj, između ostalog, odgovorio – „Nadam se da to nije aluzija na činjenicu da sam ja Srbin iz Bosne. Veoma sam iznenađen saznanjem da ljudi koji se bore protiv korupcije pokazuju nepoštovanje prema tuđoj ličnosti koje se zasniva na diskriminatorskom stavu prema poreklu i etničkom identitetu” – napisao je tad Kecman i dodao da se ponosi svojim poreklom, kao i da nije pripadnik nijedne partije.

Dragan Kecman je na funkciji načelnika, u januaru prošle godine, nasledio Nebojšu Markovića. Kao što je poznato, Marković je smenjen zbog loše istrage pokušaja ubistva beogradskog biznismena Milana Beka, koji je ustreljen u novembru 2014. ispred svoje kuće. Od Kecmana se očekivalo da i pohapsi one koji su pokušali da ubiju Beka. Iza rešetaka je završila samo Maja Adrovac, osumnjičena za pomaganje počiniocima. Ona je juče oslobođena svih optužbi u vezi sa ovim slučajem.