Ovo nije kriza izbeglica, već evropske politike

Svetski dan izbeglica, 20. jun, u Misiji UNHCR-a, koja je već četiri decenije prisutna u Srbiji, dočekuju bez mnogo razloga za slavlje, ističe u razgovoru za „Politiku” prvi čovek predstavništva Visokog komesarijata Hans Šoder. Ove godine broj prisilno raseljenih ljudi u svetu dostigao je rekordan nivo, objašnjava šef UN agencije za izbeglice u Srbiji i iznosi broj od čak 65 miliona ljudi, što je više nego što imaju stanovnika velike evropske države poput Francuske, Italije ili Velike Britanije.

– To je veoma zabrinjavajuća situacija i UNHCR zbog toga strahuje. Sukobi i progoni traju i ne prestaju: malobrojna su rešenja za dugoročne sukobe i raseljavanje stanovništva. Ovde u Srbiji, uglavnom, imamo izbeglice iz Sirije, Avganistana ili Iraka, zemalja u kojima se situacija nije popravila proteklih godina. U međuvremenu, novi sukobi izbijaju u drugim delovima sveta – objašnjava Hans Šoder.

Znači, nema poboljšanja u Evropi u odnosu na prošlu godinu?

Ne, situacija se nije popravila. Evropa se prošle godine suočila s više od milion izbeglica, a to je veoma malo u poređenju s tri puta većim brojem ljudi koje je primila, recimo, samo Turska. To je dovelo do različitih reakcija, pa i preteranih.

Čijih?

Ova kriza je bila manje kriza izbeglica, a više kriza evropske politike. Pravni instrumenti koji postoje u evropskom pravu, kao što je na primer EU direktiva o privremenoj zaštiti, koja je mogla i možda trebalo da bude korišćena kao odgovor na situaciju, nisu bili upotrebljeni. Isto tako, prošle godine propuštena je šansa da se stvore solidarnost i razumevanje između zemalja članica EU da obezbede funkcionalan i delotvoran sistem azila i migracija. Umesto toga, uspostavljene su ad hok restriktivne mere da se kratkoročno reše neki simptomi krize. Pojedinačne zemlje ili grupe zemalja su, nezavisno od drugih, uvodile nezakonite mere. Usled toga, evropski sistem upravljanja azilom i migracijama bio je disfunkcionalan, što znači da takva izbeglička situacija može potencijalno da se desi ponovo. I desiće se.

Da li su to vaše rezerve prema sporazumu EU–Turska?

Strahovanja koja se odnose na sporazum EU–Turska odnose se na restrikcije na pristup teritoriji, ograničavanje prava na azil od strane pojedinačnih država, na odsustvo uređenih procedura i na politike propuštanja. Problemi izbeglica se time ne rešavaju, već pogoršavaju. Dok ne bude sistemskih rešenja, ovakve situacije mogu se ponavljati. Potrebno je hitno podržati zemlje prvog utočišta: Tursku, Liban, Jordan... One ne dobijaju dovoljno pomoći da bi se izborile s mnogo većim brojem izbeglica od onog koje došle ili će tek doći do Evrope. Ne smeju se dogoditi u Evropi 21. veka slike porodica koje danima i nedeljama pešače, prizori zaglavljenih u blatu ili snegu.

Pa ipak, takve slike videli smo na mnogim mestima, uključujući i Srbiju?

Srbija je u posebnom položaju, kao ostrvo između članica EU, čak i šengenskih zemalja. Srbija je odbila da zatvori granice ili da pritvara izbeglice i trudila se da postupa s izbeglicama i migrantima na najhumaniji način. Uspostavila je progresivne modele saradnje između državnih organa, civilnog društva i međunarodnih organizacija poput Agencije UN za izbeglice. Veoma snažna podrška opšte javnosti, civilnog društva, opšti pozitivan pristup Vlade sprečili su gubitak života ili veće patnje ljudi.

Koliko sada ima migranata u Srbiji?

Teško je proceniti, ali znamo da je milion izbeglica i migranata prošlo kroz Srbiju u proteklih 12 meseci. Možemo napraviti procenu da se oko 1.800 ljudi nalazi danas u Srbiji.

Da li se neki od njih kreću neregularno?

Mnoge izbeglice su sada prosto primorane da se kreću na neregularan način. Neki ne regulišu boravak, ali mnogi se registruju, obrate vlastima i reše privremeni boravak u Srbiji podnošenjem zahteva za azil. De fakto zatvaranje granica stvorilo je užasnu situaciju. Preveliki broj izbeglica, mnogi od njih su porodice iz Sirije, Avganistana, a 40 odsto među njima su deca, moraju uz pomoć krijumčara i kriminalaca da probaju da se dokopaju sigurnosti. Kratkovid pristup stvorio je veliki biznis za krijumčare i sada se mnoge izbeglice krišom kreću i bivaju žrtve iznude, eksploatacije ili nečeg još goreg.

Kako UNHCR pomaže u ovoj situaciji?

Od maja 2015. obezbeđujemo humanitarnu pomoć izbeglicama i migrantima, preko državnih organa, partnera iz civilnog društva i direktno. Ponudili smo savete i tehničku pomoć, jer posedujemo stručna znanja u koja imaju poverenja državni organi i drugi partneri. Podržimo vladu u koordinaciji humanitarnih aktivnosti, što je naša globalna uloga u izbegličkim krizama. Mnogo smo pomogli vlastima da stvore uslove za prihvat, obezbedili opremu za registraciju i bezbednosnu opremu za policiju, smeštaj i renoviranje objekata. Pomogli smo u uspostavljanju prihvatnog centra u Preševu i drugih punktova. Finansijski smo pomogli pružanje medicinske pomoći i usluga izbeglicama i migrantima. Podržali smo jačanje postojećih socijalnih usluga u Srbiji, tako da mogu da pomognu maloletnicima bez pratnje, traumatizovanim i bolesnim izbeglicama ili invalidima među njima, a da zbog toga nije došlo do nedostatka ovih usluga za stanovnike Srbije. Ovo su neke od mnogih oblasti u kojima se Agencija UN za izbeglice uključila na zahtev Vlade Srbije.

Prebacuje vam se da veći deo sredstava trošite na plate eksperata i administraciju, a manje za ljude kojima je pomoć potrebna?

Za UNHCR je veoma važno da se sredstva prevashodno troše na direktnu pomoć izbeglicama i drugim raseljenim licima. Potrebni su stručnjaci da bi se osigurao najbolji mogući odgovor ljudima u potrebi. Naša budžetska pravila ne dozvoljavaju visoke administrativne troškove ili troškove za zaposlene.

Ali, vi imate visoke plate...

Platne skale za strane službenike primenjuju se jedinstveno, širom sveta u svim organizacijama koje su u zajedničkom sistemu UN. One su transparentne i odobrava ih Generalna skupština. Plate domaćih kolega se definišu i redovno procenjuju na osnovu komparativnog pregleda plata drugih preduzeća u Srbiji. Naši zaposleni nisu u ovom poslu iz finansijskih pobuda. Mnogo više bismo zarađivali da radimo, ne za UNHCR, nego recimo za druge međunarodne institucije ili međunarodne komercijalne kompanije.

Uz sredstva koja direktno dobijate od UN, aplicirate i dobijate sredstva iz međunarodnih fondova. Tako je UNHCR konkurent državnim institucijama i lokalnim NVO. Da li bi trebalo da im dozvolite da se sami prijavljuju za ova sredstva i pomažu izbeglicama na održiv način, dugoročno?

Vaše pitanje odražava jedan nesporazum koji ponekad pokreću oni koji ne poznaju dovoljno dobro funkcionisanje međunarodnog humanitarnog sistema. UNHCR se finansira iz budžetskih linija za humanitarnu pomoć, bilateralnih ili multilateralnih, a državni organi s budžetskih linija namenjenih razvoju. To su dve potpuno različite i nezavisne kase. Prema tome, nema nikakve konkurencije. Upravo suprotno, UNHCR je jedan od kanala kroz koje se sredstva namenjena humanitarnim aktivnostima mogu staviti na raspolaganje vlastima.

Tako ste vi posrednik koji raspoređuje sredstva domaćim NVO?

Mi aktivno, svakog dana, lobiramo da organizacije civilnog društva dobiju adekvatna sredstva nezavisno od UNHCR-a. Najveći deo sredstava koje UNHCR dobije od donatora kanališu se, putem transparentnih ugovora, na lokalne organizacije civilnog društva. Pozdravljamo da NVO dobiju što je više potrebnih sredstava moguće nezavisno, a ne preko nas.

Koliko kolektivnih centara ste izgradili u Srbiji?

UNHCR nije izgradio nijedan kolektivni centar u Srbiji, ali smo pomogli vlastima da ih uspostave i pri plaćanju režija za njih. Naš posao je da pomognemo državama da izvrše svoje obaveze koje se odnose na zaštitu i pomoć izbeglicama i drugim prisilno raseljenim ljudima.

Posle 40 godina u Srbiji, izgleda da i dalje imate velike planove ovde. To može da bude i razlog za brigu, jer implicira da situacija još nije stabilna?

Na početku smo pomagali ljudima koji su bežali iz istočne Evrope i Afrike i pronašli sigurnost u Jugoslaviji. Sukobi u Jugoslaviji doveli su do masovnog raseljavanja stanovništva. Od samog početka davali smo Srbiji humanitarnu pomoć za stotine hiljada izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i interno raseljene s Kosova. Nastavili smo da pomažemo u obezbeđenju trajnih rešenja za ove ljude. Sada pomažemo Srbiji da unapredi azilni sistem, što je bitno i za otvaranje pregovora o poglavljima 23 i 24. Tu pokušavamo da pomognemo vlastima, ali i da podržimo izvanredan timski rad koji je prošle godine uspostavljen između državnih organa i civilnog sektora. To ne podrazumeva samo predstojeće pozitivne promene Zakona o azilu Republike Srbije već i jačanje organa za azil i drugih da sprovode zakon. Situacija sa izbeglicama u Srbiji je stabilna. U proteklih 12 meseci, Srbija je postupala mnogo bolje nego neke druge države u regionu, uključujući i zemlje članice EU.