Pet minuta za revolt

Zrenjanin – Pravda ne postoji, jednakost je iluzija! Ovo je uzviknula Jovana Todorović, đak generacije zrenjaninske Gimnazije, kada je zahvaljivala na prigodnoj svečanosti nakon dodele Vukovih diploma. Malo je reći da je govor bio neuobičajen za ovakve prilike, a istup mlade sugrađanke imao je izuzetan odjek i naišao je na simpatije Zrenjaninaca.

Jovana se kritički osvrnula na pojave kojima je bila okružena dok je pohađala školu u kojoj je nizala samo petice.

„Imala sam mogućnost da napišem kliše koji je primenjivan godinama i da ređam hvalospeve ili da ostanem verna sebi i kažem ono ’što je poželjno prećutati’. Poslušala sam svoju savest”, kaže odlikašica, pa je tako rekla da je „za prolazak kroz Zrenjaninsku gimnaziju poželjno imati vezu, da nije zadivljena tolikim brojem vukovaca, jer iza svake diplome ne stoji znanje”. Postoje, istakla je, i „privilegovana odeljenja u koja su svesno upisana deca uticajnih roditelja, preko kojih profesori ostvaruju svoje interese”.

Jovana je zamerila nekim učenicima da su se poneli nedolično kad je vođena akcija dobrovoljnog davanja krvi za bolesnog druga. „U takvim trenucima se očekuje mnogo veća humanost”, rekla je. Ona je zahvalila profesorima za koje misli da časno obavljaju svoj posao, pa je, pored ostalog, rekla da je zbog profesorke fizike zavolela taj predmet i da joj je žao što je bila na društvenom smeru.

„Živimo u kriznim vremenima. Kriznim i u duhovnom i u materijalnom smislu. Stoga, sačuvajte gimnaziju. Ona treba da bude ono što je nekad bila. Ona je sposobna da iznedri intelektualce koji su preko potrebni našem narodu”, poručila je najbolja učenica.

Jovana kaže da nije kritički govorila zato što joj se bilo ko lično zamerio. Ako je već trebalo da se osvrne na školovanje, nije htela da laže: „Videla sam da se većina đaka sa mnom slaže, pa i profesori, ali kod nas je problem kada treba nešto otvoreno javno reći. Boli me laž. Ako se ne borimo za istinu, onda teško nama. Javljaju se sumnje da je mene, navodno, neko od profesora nagovorio. To nema veze. U pitanju je moj stav. Moj govor je izraz revolta i želje da se kaže istina, da se ljudi nad njom zamisle i da se vrati stari sjaj gimnaziji kao instituciji”.

Buduća studentkinja književnosti ističe da su isti problemi prisutni i u drugim školama, samo se o njima ćuti. Tvrdi da je sistem vrednosti poremećen u celom društvu, da se ta pojava ispoljava i u obrazovanju i da ono sve više zakazuje. „Opasno je ako se krivo edukuju mladi ljudi i sa sobom ponesu pogrešne navike”, kaže Jovana.

Posebno joj smetaju konformizam i poltronstvo. „Bitnije je da se borimo za svoja prava nego da budemo srećni ako nas ostave na miru. Sve više ćutimo, trpimo i strahujemo zbog mogućih posledica. Pazimo da se nekom ne zamerimo, a svoje ideale ostavljamo sa strane. Svojih pet minuta sam iskoristila da stanem iza svojih ideala”, zaključuje Jovana Todorović.