Gradovi će morati da se prilagode starijoj populaciji

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) do 2020. broj starijih od 60 godina biće veći od broja dece mlađe od pet godina. U nešto malo daljoj budućnosti (do 2050) broj stanovnika na planeti, starijih od 65 godina, iznosiće dve milijarde, dok ih je trenutno „samo” 841 milion.

Fenomen globalnog starenja sagledan sa pozitivne strane jeste rezultat unapređenog životnog standarda. Međutim, nosi i drugačije konsekvence. Pre svega onu da će veliki broj starijih ostati da živi u gradovima, adresama pogodnijim za ljude u punoj životnoj snazi.

Demografska tendencija naime poklapa se sa urbanizacijom planete. Zato će, kako prenosi „Gardijan”, u skorijoj budućnosti gradovi morati da se prilagode ovoj promeni. Kako je zapazio reporter britanskog lista ni danas nije retkost da od taksiste u Tokiju, vodećoj metropoli po broju starijih od 65 godina (četvrtina stanovništva je staro), u neformalnom razgovoru čujete da ima 82 godine i da i dalje intenzivno radi.

Stručnjaci koji se bave ovom problematikom već su skovali naziv „srebrni (sedi) gradovi”. Jer urbana naselja predodređena za mlade, užurbane, ali i inovacije i promene, moraće da dobiju lice predgrađa, ruralnih područja sa mirnijim tokovima prihvatljivijim za život osoba u trećoj životnoj dobi.

Usvaja se i novi termin „ejdž frendli” za sredine koje uspevaju da izbalansiraju potrebe različitih generacija. Osim zdravstvene zaštite, pažnja gradskih menadžmenta moraće da bude usmerena na potrebe zadovoljavanja socijalnih i kulturnih potreba ovog dela populacije.

Primera radi u Japanu poslednjih godina beleži se sve veći broj nesreća i gubljenja starih, usled demencije, u javnom saobraćaju. Iz tog razloga osoblje metroa i železnice prolazi posebne obuke kako bi pomoglo ovim sugrađanima. Prioritet su i prilagođavanje gradske infrastrukture: uklanjanje stepenica, postavljanje javnih natpisa u većim fontovima (veličini slova). Gradske vlasti u Tokiju su donele odluke o premeštanju pojedinih škola iz stambenih naselja jer su se stanari, mahom stariji, žalili na buku.

U Bešiktašu, u Turskoj, gde je polovina stanovnika starija od 65 godina, gradske vlasti su organizovale različite velnes programe, službe za dostavu hrane, uslužne zanatlije – frizere , majstore za one koji se slabo kreću. Kako kaže Florijan Kolbačer, direktor Instituta za istraživanje starenja i društva, ljudi u trećem dobu nisu toliko homogena grupa što zavisi od mentalnog, fizičkog stanja ali i stečenih socijalnih navika.

„Individualno je kako će neko živeti svoju starost. Dok imate bake i deke koji ne mogu da se kreću bez pomoći tu su i oni koji počnu da trče prvi maraton tek u sedmoj deceniji ili pokreću novi posao posle 90 rođendana”, pojašnjava Kolbačer.

Moskva, Šangaj i Seul – gradovi sa mladom populacijom

U Lisabonu, Milanu, Barseloni, Tokiju skoro četvrtina stanovnika je starija od 65 godina. Sa druge strane, Moskva, Šangaj i Seul spadaju u gradove sa mladom populacijom. London takođe spada u „mlade” gradove mada se očekuje da će se do 2035. populacija starih u ukupnom broju stanovnika povećati na 48 odsto. U naredne tri i po decenije taj deo populacije utrostručiće se i u nerazvijenim zemljama. Prema studiji SZO 80 odsto starijih od 60 godina u narednih pet decenija biće stanovnici upravo ovih država.