Градови ће морати да се прилагоде старијој популацији

Према проценама Светске здравствене организације (СЗО) до 2020. број старијих од 60 година биће већи од броја деце млађе од пет година. У нешто мало даљој будућности (до 2050) број становника на планети, старијих од 65 година, износиће две милијарде, док их је тренутно „само” 841 милион.

Феномен глобалног старења сагледан са позитивне стране јесте резултат унапређеног животног стандарда. Међутим, носи и другачије консеквенце. Пре свега ону да ће велики број старијих остати да живи у градовима, адресама погоднијим за људе у пуној животној снази.

Демографска тенденција наиме поклапа се са урбанизацијом планете. Зато ће, како преноси „Гардијан”, у скоријој будућности градови морати да се прилагоде овој промени. Како је запазио репортер британског листа ни данас није реткост да од таксисте у Токију, водећој метрополи по броју старијих од 65 година (четвртина становништва је старо), у неформалном разговору чујете да има 82 године и да и даље интензивно ради.

Стручњаци који се баве овом проблематиком већ су сковали назив „сребрни (седи) градови”. Јер урбана насеља предодређена за младе, ужурбане, али и иновације и промене, мораће да добију лице предграђа, руралних подручја са мирнијим токовима прихватљивијим за живот особа у трећој животној доби.

Усваја се и нови термин „ејџ френдли” за средине које успевају да избалансирају потребе различитих генерација. Осим здравствене заштите, пажња градских менаџмента мораће да буде усмерена на потребе задовољавања социјалних и културних потреба овог дела популације.

Примера ради у Јапану последњих година бележи се све већи број несрећа и губљења старих, услед деменције, у јавном саобраћају. Из тог разлога особље метроа и железнице пролази посебне обуке како би помогло овим суграђанима. Приоритет су и прилагођавање градске инфраструктуре: уклањање степеница, постављање јавних натписа у већим фонтовима (величини слова). Градске власти у Токију су донеле одлуке о премештању појединих школа из стамбених насеља јер су се станари, махом старији, жалили на буку.

У Бешикташу, у Турској, где је половина становника старија од 65 година, градске власти су организовале различите велнес програме, службе за доставу хране, услужне занатлије – фризере , мајсторе за оне који се слабо крећу. Како каже Флоријан Колбачер, директор Института за истраживање старења и друштва, људи у трећем добу нису толико хомогена група што зависи од менталног, физичког стања али и стечених социјалних навика.

„Индивидуално је како ће неко живети своју старост. Док имате баке и деке који не могу да се крећу без помоћи ту су и они који почну да трче први маратон тек у седмој деценији или покрећу нови посао после 90 рођендана”, појашњава Колбачер.

Москва, Шангај и Сеул – градови са младом популацијом

У Лисабону, Милану, Барселони, Токију скоро четвртина становника је старија од 65 година. Са друге стране, Москва, Шангај и Сеул спадају у градове са младом популацијом. Лондон такође спада у „младе” градове мада се очекује да ће се до 2035. популација старих у укупном броју становника повећати на 48 одсто. У наредне три и по деценије тај део популације утростручиће се и у неразвијеним земљама. Према студији СЗО 80 одсто старијих од 60 година у наредних пет деценија биће становници управо ових држава.