Ko će pomoći Vučiću u pisanju ekspozea

„Neke od predloga ću uzeti u razmatranje, neke prihvatiti, neke ne, neke ću uvrstiti u ekspoze, koji predstavlja program vlade”. Tako je Aleksandar Vučić posle prvog kruga konsultacija sa predstavnicima parlamentarnih stranaka nagovestio koji će „recept” primeniti za pisanje svog ekspozea. Kada je posle toga najavio da će ovaj dokument imati oko 200 strana, i da pri tome svaku od njih pregleda po nekoliko puta, postalo je očigledno da će mu za takav program biti potrebno da čuje i probere brojna mišljenja i savete različitih stručnjaka i saradnika.

Možda će i do kraja ostati nepoznato čiji će sve sugestije Vučić uključiti u novi ekspoze, ali se zna da će ga čitati bar pet sati i da će izlaganje biti mnogo duže od onog 2014. Bez obzira na najavu da će prihvatiti neke od ideja lidera političkih partija sa konsultacija, izvesno je da mu najviše asistiraju saradnici iz državnih struktura.

„Uglavnom su to ljudi iz vlade i ministarstava, uz poneki izuzetak. To funkcioniše tako što on pozove one savetnike za koje misli da su kompetentni i pita ih za stav. Isto zatraži od predstavnika ministarstava. Na taj način Vučić prikuplja neku vrstu elemenata za ekspoze i potom ocenjuje ono što je najbolje. Za pomoć se obraća, pre svega, državnim sekretarima ili pomoćnicima ministara za određene oblasti. Paralelno, i od svakog ministra traži mišljenje. Pa iz više uglova gleda ono što stigne od njih i upoređuje”, kaže naš izvor kojeg je premijer konsultovao oko spoljnopolitičkih pitanja prilikom pisanja prethodnog ekspozea, ali ipak na kraju nije uvažio njegove preporuke.

I ovoga puta, Vučiću će najpotrebnije biti mišljenje poznavalaca ekonomskih prilika, jer će to polje zauzeti najveći prostor u programu, a slede obrazovanje, zdravstvo, bezbednost i evrointegracije. Ekonomski savetnik u Vladi Srbije Vladimir Krulj, profesor Univerziteta u Luvenu u Belgiji, za „Politiku” kaže da ga Vučić nije zvao za pomoć u pisanju ekspozea i dodaje da stručnjaci mogu da doprinesu, kako u definisanju politika različitih sektora u vladi, tako i oko pojedinačnih mera.
„Trebalo bi istaći da savetnici i eksperti za pojedine oblasti mogu imati značajnu ulogu u kreiranju ne samo ekspozea mandatara već i celokupnog programa vlade. Naravno, konačna odluka je na mandataru, koji je glavni eksponent cele vlade”, naglašava Krulj.

Ekonomista Miladin Kovačević, direktor Zavoda za statistiku kaže za naš list da „ne docira”, odnosno da ne bavi Vučićevim referatom, ali dodaje i da Vučić ima običaj da njega i druge ekonomiste pozove na konsultacije.

„ Skoro je pozvao ekonomiste, ja napravim spisak ekonomista i on manje više pozove sve te ljude i one uslovno opozicione i onda se tu razvije priča. Ili, recimo traži moje viđenje na primer platnog bilansa. Onda ja to privatno napišem, ali ja to ne lansiram u javnost, o tome ne mogu da pričam”, kaže Kovačević.

Da Aleksandar Vučić „osluškuje ne samo ono što mu govore ljudi oko njega, već i poruke koju mu upućuju razni akteri na političkoj sceni, kako međunarodnoj, tako i domaćoj”, ubeđen je i sociolog Vladimir Vuletić.

„Mandatar ima instikt da to prepozna, pa samim tim i da obrati pažnju kada sastavlja takav dokument kao što je ekspoze. Ono što nije moguće znati je u koje ljude pojedinačno ima najveće poverenje i čije mišljenje najviše uvažava, ali to ne znači da svakodevno ne osluškuje i ne informiše se”, navodi Vuletić za „Politiku”.

U  Vučićevom političkom maniru, po njegovim rečima prepoznaje se „otvorenost, za razliku od nekih ranijih primera”.

„Tako je Slobodan Milošević, imao, čini mi se, nekakav zacrtan put i manje je čuo šta govore njegovi saradnici. Vučić do sada možda najviše od svih osluškuje. S jedne strane to jeste posledica njegove ličnosti, ali s druge značajne su i okolnosti nastale u turbulentnim vremenima. Devedesetih godina 20. veka postojala je svetska stabilnost, ne računajući prilike kod nas, i odnosi su manje ili više bili cementirani. A ovaj period je jako turbulentan i osim nekog ličnog pristupa, utiče na to da nosioci funkcija jednostavno moraju da osluškuju i da prate”, zaključuje Vuletić.

A o tome kako bi moglo da izgleda pisanje ekspozea donekle jasniju sliku može da pruži način na koji se premijer priprema za svakodnevne govore i nastupe i kakva je uloga njegovih saradnika u tim situacijama. Njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević je jednom prilikom u prethodnom mandatu vlade izjavila da Vučić od njih prikuplja neophodne informacije, ali nema praksu da čita gotove govore.

„Ne voli da ih koristi, ne zato što ne poštuje autora, već zato što želi da svaka njegova rečenica ima ličnu poruku. Zato često svoje obraćanje počinje rečenicom ’evo, opet su mi napisali neki govor koji ja neću da čitam’. Uglavnom govori ’iz glave’. Saradnja sa resornim ministarstvom znači da ono kabinetu upućuje relevantne podatke, bilo da su u pitanju konferencije, posete stranih zvaničnika ili premijerovi odlasci u inostranstvo, otvaranje fabrika…”, objasnila je Suzana Vasiljević. Prema njenim rečima, „jako je teško pogoditi tok misli ili izabrati politički trenutak u kome treba izgovoriti određenu rečenicu, ako niste u svakodnevnoj komunikaciji sa osobom kojoj pišete govore”.

„Zato je on sam sebi najbolji autor”, zaključila je Vučićeva savetnica.