Igre oko igara

Kada je, pre sedam godina, odlučeno da se olimpijske igre prvi put održe u Južnoj Americi, pomno su proučene sve dobre i loše strane te ideje. Politička situacija u Brazilu bila je stabilna, zemlja je doživljavala privredni procvat, pa su se realnim činili rokovi za izgradnju potrebnih objekata i prateće infrastrukture. U međuvremenu je smenjena predsednica Dilma Rusef, nastupila je recesija, stizale su vesti o slabijoj prodaji karata od očekivane, došlo je do rušenja već završene biciklističke staze i, povrh svega, izgradnja putne i železničke (metro) mreže nije se odvijala po planu, uz pretnju od saobraćajnog kolapsa.

Svet je taj razvoj događaja pratio bez većeg uzbuđenja, naoružan iskustvom da, kako je neko rekao, „građevinska kašnjenja mogu da se smatraju nezvaničnom olimpijskom disciplinom”. I zaista, pored Antverpena 1920. i Londona 1948, koji su se herojski prihvatali organizacije igara ubrzo posle svetskih ratova, ostali gradovi domaćini su sa mnogo manje opravdanja dospevali u vremensku oskudicu.

Veruje se da će i Rio iskoristiti svoju šansu, mada je recesija ostavila duboke tragove. S jedne strane, jasno je da Kopakabana i druga odredišta za vodene sportove neće moći da se oslobode u potrebnoj meri fekalnog zagađenja i opasnih zaraznih klica, a s druge strane, opšte osiromašenje dovelo je do porasta kriminala. I mada će učesnike i posetioce igara čuvati 85.000 naoružanih policajaca, čuveni brazilski fudbaler Rivaldo upozorio je nedavno da je nedolazak najbolji način izbegavanja lokalnog „endemskog nasilja”.

Ukazujući poverenje Riju, Olimpijski komitet je imao u vidu i zarazne bolesti. Iskustvo je ukazivalo da su takvi masovni skupovi rasadnik za grip i male boginje, te da su neminovno praćeni epidemijom proliva. Računalo se, naravno, i na zaraze koje se prenose insektima, odnosno zglavkarima. Jedino iznenađenje predstavljala je prošlogodišnja pojava zika groznice. Nju prenose komarci odgovorni za još bar dve bolesti prisutne u oblasti Rija – dengu i čikungunju, dok se treća i najopasnija, žuta groznica, javlja samo u severnijim krajevima Brazila.

Kada je pre dve godine Fifa organizovala Svetski kup u Riju, došlo je oko 600.000 stranih posetilaca. Brazilski epidemiolozi su predvideli da bi denga mogla da pogodi između tri i 29 osoba. Zarazila su se dva Amerikanca i jedan Japanac, a sva trojica su putovala u 500 kilometara udaljeni Belo Horizonte. Isti stručnjaci procenjuju da tokom tri sedmice avgusta nije verovatno da će se virusom zika i denge zaraziti više od po jedne-dve osobe.

Razlozi optimizmu su nepovoljna sezona za komarce (tamo je tada najhladniji period godine), okolnost da se glavna žarišta zika groznice nalaze oko 2.000 kilometara severnije i izvesnost da će Rio biti energično zaprašivan insekticidima. Osim za trudnice, zika groznica je blaža bolest od denge i čikungunje. Njena loša strana je što, osim putem komaraca, nekada može da se prenese i spermom.

Inicijativa američkog profesora prava, koju je podržao trocifren broj naučnika (ali nijedan epidemiolog niti infektolog), da se olimpijske igre izmeste van Brazila, neosnovana je bar iz dva dodatna razloga. Prvo, broj turista u Riju neće biti upadljivo povećan, jer će kontratežu navali navijača predstavljati znatno smanjeni dolazak učesnika standardnih turističkih putovanja. Drugo, zika groznica postoji u 60 zemalja, pa bi odustajanje od Rija smanjilo broj međunarodnih putovanja u zemlje ugrožene zika virusom za samo 0,25 odsto.

Ostaje nam da se uzdamo u očekivanja organizatora da će nedaće biti otklonjene, te da ćemo 5. avgusta sa zadovoljstvom gledati prenos otvaranja igara sa (prave) Marakane.

*Profesor univerziteta, epidemiolog