Poljska državna televizija „isekla” Obamu

U vreme kada SAD traže svog novog najboljeg evropskog partnera u NATO-u, posle izlaska Velike Britanije iz EU, Poljska, od koje Vašington pokušava da napravi poverljivog najisturenijeg igrača prema Rusiji, pokazala je da nije baš spremna da slepo izvršava želje.

Naime, izveštavajući o poseti američkog predsednika Baraka Obame Varšavi, poljska državna televizija je u petak emitovala delove zajedničke konferencije za medije sa poljskim predsednikom Andžejom Dudom, ali su u prilogu „pustili” samo delove u kojima se američki predsednik pohvalno izrazio o Poljskoj.

„Vašington post” je otkrio da javni servis ne samo što nije emitovao deo govora u kome je Obama izrazio zabrinutost zbog odluka vezanih za Ustavni sud, kao i deo u kome je doveo u pitanje demokratske slobode, nego je novinar čak izvestio sasvim suprotno.

„Devedeset pet procenata sastanka bilo je posvećeno pitanjima NATO-a i bezbednosti, a Obama je pohvalio poljske napore u demokratizaciji”, rekao je novinar. „Kada je u pitanju Ustavni sud, rekao je da je siguran da se širenje demokratskih vrednosti u Poljskoj neće zaustaviti”, glasio je izveštaj poljskog novinara sa javnog servisa. Doduše, to su takođe bile Obamine reči, ali je preskočen kritički deo i suština poruke.

A Obama je u vezi sa demokratijom u Poljskoj imao oštre primedbe i rekao je stojeći pored Dude: „Više posla mora da se uradi. Kao vaš prijatelj i saveznik, mi smo pozvali sve strane da rade zajedno kako bi održali u Poljskoj demokratske institucije.” Govoreći o svim stranama, Obama je mislio na opoziciju koja mesecima protestuje protiv odluka nove poljske vlade. Takođe je rekao na konferenciji za medije da je „predsedniku Dudi izrazio zabrinutost zbog određenih radnji i zastoja u vezi sa poljskim Ustavnim sudom”.

Ovaj list je na svom sajtu postavio i video-klip dela govora američkog predsednika, koji nije emitovan na poljskoj javnoj televiziji, a u kome Obama upravo izgovara ove primedbe. U tih 50 sekundi američki predsednik je još pozvao „bivše komunističke države da učine više napora kako bi zaštitile demokratiju”.

Uoči samita NATO-a u Varšavi, američki predsednik je uradio upravo ono što su nedeljama ranije od njega tražili nekoliko američkih instituta i dnevnik „Njujork tajms”: u razgovorima sa poljskim državnim vrhom naglasio je američki stav u vezi sa spornim pitanjima. Američka administracija je tokom priprema za samit Severnoatlantske alijanse, održan prošlog vikenda u glavnom gradu Poljske, najblaže rečeno lobirala da poljska vlada ublaži svoj stav povodom Ustavnog suda i izađe u susret zahtevima opozicije u Poljskoj koja mesecima protestuje zbog vladinih zakona o Ustavnom sudu i medijima.

Američki dnevnik je konstatovao da ovakvo izvrtanje poruka ne uliva poverenje u tvrdnje poljske vlade da će mediji ostati nezavisni. Takođe se izražava „strah SAD da se njihov glavni saveznik okreće u drugom pravcu”, pošto je desničarska Stranka prava i pravde Jaroslava Kačinjskog prošle godine u oktobru pobedila na izborima, formirala vladu, a pre toga „dala” i novog predsednika.

Samo dan pre dolaska američkog predsednika u Varšavu, odnosno dva dana pre početka samita NATO-a, izmenjena verzija zakona o Ustavnom sudu usvojena je u četvrtak u poljskom parlamentu, što je protumačeno kao pokušaj da se otklone pritisci EU, SAD i poljske opozicije. Međutim, opozicija je komentarisala da usvojene izmene nisu ispunile ono što je bilo potrebno kako se „ne bi potkopavala demokratska ravnoteža”, odnosno da nije sprečen plan vlade da preuzme veću kontrolu nad državnim institucijama.

Suština kompromisa vladajuće Stranke prava i pravde u vezi sa Ustavnim sudom je što je prihvatila zahtev opozicije, ali i zahteve iz Brisela i Vašingtona, da ne povećava broj sudija potrebnih za usvajanje presude, što bi, kako su tvrdili, paralizovalo rad suda. Međutim, nisu prihvatili ostale zahteve.

Zakon, koji bi trebalo da usvoji Senat i potpiše predsednik, ipak predviđa da predsednik suda može da popuni sporna mesta u sudu sudijama koje je izabrala vladajuća stranka, što je on do sada odbijao.

Po ponovnom dolasku na vlast stranka Kačinjskog je izmenom zakona nameravala da ograniči broj sudija koje je izabrao prethodni saziv parlamenta na predlog bivše proevropske poljske vlade. Tako je nova vlada imenovala „svoje” sudije u 15-člani Ustavni sud, a predsednik Poljske nije potpisao imenovanje onim sudijama koje je imenovao prethodni parlament. Oni su izabrani samo nekoliko dana pre prošlogodišnjih oktobarskih izbora.

Zbog ovih odluka nova vlada se našla na udaru kritika Evropske komisije i Venecijanske komisije, koja je savetodavno telo Saveta Evrope, što je uz kritike izmena zakona o medijima, koje su omogućile da vlada, odnosno Ministarstvo finansija, imenuje čelne ljude u javnom servisu, poljski državni vrh stavila pod nadzor evropskih institucija zbog nepoštovanja vladavine prava i demokratije.

Opozicija tvrdi da je više od 100 novinara otpušteno ili su dali ostavke iz medija koji pripadaju javnom servisu.