Muzičari traže veće parče kolača od zarade „Jutjuba”

Brak muzičke industrije i „Jutjuba” je loš, kao i svaki brak iz interesa. Strana koja za sebe tvrdi da je zanemarena, a oličena u 180 najplaćenijih izvođača, traži veće parče kolača i smatra da je partner iskorišćava.

Umetnici među kojima su Pol Makartni, Lejdi Gaga, Tejlor Svift, Kristina Agilera, Elton Džon i drugi, tvrde da se internet kompanije bogate na njihov račun. Zbog toga su nedavno u otvorenom pismu zatražili reformu američkog zakona o zaštiti autorskih prava, koji ove godine postaje punoletan, čime bi sajtovi poput „Jutjuba” odvajali više novca na ime naknade za autorska prava.

Izvođači navode da zastareli zakon ide u korist internet kompanija jer ih oslobađa odgovornosti kada njihovi korisnici krše autorska prava. Međutim, „Jutjub” ističe da ima sofisticiran sistem pomoću kojeg nosioci prava lako i jednostavno mogu da prate da li je neki korisnik bez ovlašćenja postavio njihovu muziku i da to blokiraju ili da zahtevaju naknadu. Na sličan način se protiv piraterije bore i druge internet platforme.

Kakve su šanse muzičara da ostvare svoje zahteve? Analitičari procenjuju – nevelike, napominjući da je izvođačima potrebniji „Jutjub” nego oni njemu. Takođe, upućeni su skloni da u ovom zahtevu muzičke industrije vide pokušaj nadoknade gubitka usled stalnog pada prodaje diskova u SAD.

Jedna firma za analizu internet trendova u najnovijem istraživanju utvrdila je da rast prihoda „Jutjuba” nije praćen povećanjem naknada autorima, što je argument i pevača.

Kako se navodi u izveštaju, „Jutjub” je vlasnicima prava prošle godine platio 740 miliona dolara, što je 11 odsto više nego 2014, iako je broj pregleda muzičkih sadržaja u tom periodu porastao za 132 odsto. Prema ovoj računici, zarada od jednog slušanja pala je sa 0,2 centa na 0,1 cent.

Razlog ovog raskoraka leži u modelu poslovanja „Jutjuba”, budući da sajt živi od reklama (a ne od pretplate za slušanje muzike), pa ne znači da više pregleda automatski donosi i veći broj oglasa.

Drugi deo ove statistike, koji manje ide u prilog umetnicima i koji objašnjava zašto im „Jutjub” nije povećao naknade, pokazuje da muzički sadržaji čine tek 30 odsto ukupnih pregleda, odnosno da na njih odlazi 12 odsto vremena provedenog na ovoj platformi, i da donose samo devet odsto od ukupne zarade od reklama.

Autor ovog izveštaja smatra da bi ono za šta se zalažu Tejlor Svift i ostali muzičari pretvorilo „Jutjub” u potpuno neodrživi biznis, prenosi „Gardijan”.

„Muzička industrija mora češće da postavlja sadržaje i da se više angažuje u kontaktu sa publikom. Ukoliko postave trominutni spot svakih nekoliko meseci, ne mogu ni da očekuju bolju poziciju u ’Jutjub’ ekonomiji”, navodi ovaj stručnjak. „Kao pametna poslovna žena, kakva je Tejlor Svift, sumnjam da nije svesna složenosti odnosa ’Jutjuba’ i muzičke industrije”, zaključuje on, aludirajući na slučaj kada je najplaćenija svetska zvezda prošlog leta isposlovala od „Epla” da umetnicima bude plaćena naknada za autorska prava i tokom tromesečnog probnog, za korisnike besplatnog, perioda servisa „Epl mjuzik”.