​Crni bilans leta 2016.

Erdogan jači nego ikad: Neuspeli državni udar u Turskoj još čeka svoj tragični bilans. Prema nedeljnim podacima u pokušaju dela armije da svrgne s vlasti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana život je izgubilo više od 260 ljudi, oko 1.400 je ranjeno, 2.800 ljudi – uglavnom pripadnika vojske uhapšeno je a hapšenja još traju.

Turska se polako smiruje i vraća u normalan život pa su vesti s dramatičnim sadržajem sada ustupile mesto analizama i komentarima. U njima preovlađuje zaključak da je tako nešto moglo i da se očekuje, da je puč zapravo već nekoliko poslednjih godina u najavi.

Spisak problema koji pritiskaju državu na Bosforu je poduži, moglo bi se reći da je čak impresivan. Turska je već godinama u nekoj vrsti građanskog rata u kojem se obračunavaju vlasti i Kurdi. Vesti o sukobima su postale deo svakodnevne priče u Turskoj a mrtve gotovo da više niko i ne broji.

Ratna zbivanja: prvo u Iraku a zatim i u Siriji samo su dolila ulje na vatru viševekovnog tursko-kurdskog rata. A onda se pojavila milionska lavina begunaca od rata, čiji je osetan deo preplavio Stari kontinent zbog čega je Turska postala evropski problem.

I ne samo evropski već i ruski problem. Žestok ekonomski odgovor Moskve na obaranje ruskog aviona od strane turske avijacije iz temelja je uzdrmao ekonomiju Erdoganove države,

Sadašnji šef države Erdogan je i sam mnogo kumovao turskim mukama. Kada je iz fotelje premijera uskočio u predsednički kabinet počeo je da užurbano radi na širenju apsolutne vlasti zbog čega je i dobio nadimak sultan. Okretanje leđa demokratiji bio je manji problem od guranja u stranu sekularne države da bi se u nastali prazni prostor ubacio islam. Temelji moderne turske države koje je postavio Kemal Ataturk ozbiljno su potkopani.

Vojska, decenijama najvažniji bastion u odbrani Ataturkovog nasleđa, sistematski je potiskivana u kasarne, optuživana da radi protiv Erdogana. I usledila je erupcija, pokušaj državnog udara koji je Erdogan preživeo i sada je jači nego ikad.

Nemoć na Azurnoj obali: Konačni bilans divljanja kamiona – ubice u Nici: 84 mrtva, više od sto povređenih od kojih je najmanje 50 u kritičnom stanu. I naravno, Francuska je u šoku, još jednom se našla na udaru brutalnog nasilja čije su žrtve civili.

Posle malo oklevanja oglasila se Islamska država pokušavajući da „prisvoji” atentat kao njeno delo, prva saznanja istrage, međutim, govore da masovni ubica iz Nice nije bio blizak islamskim ekstremistima, da je bio usamljenik sklon nasilju, kriminalu, alkoholu, narkoticima. Neki mediji navode da je ovaj Tunižanin s francuskim pasošem čak redovno jeo svinjetinu što govori da je izgubio vezu s islamskim učenjem.

Činjenica da je najverovatnije delovao sam nikako ne bi smela da navede na pogrešene zaključke. Masovni ubica iz Nice je za napad izabrao – ne slučajno – 14. juli, francuski nacionalni praznik. A pažljivo je odabrao i mesto za napad – obalu gde se te večeri okupilo više od 30.000 ljudi da proslave praznik i uživaju u vatrometu.

Sve to je, naravno, manje važno za analizu događanja na Azurnoj obali koji su vratili Francusku u vanredno stanje a njene građane naterali da ponovo zaborave mirnu, običnu svakodnevicu. Sad je svima jasno da je mir koji je potrajao u vreme evropskog prvenstva u fudbalu bio privremen i da će Francuska ostati mesto najbrutalnijeg nasilja. S velikim brojem civilnih žrtava.

Nemoć francuskih vlasti, uočena na Azurnoj obali, da osiguraju bezbednost svojim građanima sigurno nije promakla ekstremistima. I najverovatnije će pokušati da je u vremenu koje je pred nama, brutalno iskoriste.

Tragedija u Sredozemlju: Još jedan tragičan događaj, sa stravičnim bilansom, zabeležen je prošle nedelje upotpunjujući crnu sliku ovog leta 2016. godine. Pripadnici italijanske mornarice izvukli su na površinu teretni brod koji je prošle godine potonuo u Sredozemnom moru ispred obala Libije. Iz utrobe potonulog teretnjaka izvučeno je 675 tela nesretnika iz: Etiopije, Eritreje, Bangladeša, Sudana, Somalije, Malija, Gambije, Senegala, Obale Slonovače i Gvineje koji su lane ovim brodom krenuli u bolji život.

Ovaj teretnjaka potonuo je, inače, u aprilu prošle godine i neposredno posle nesreće spasioci su iz Sredozemnog mora izvukli beživotna tela 170 migranata. Nesreću je uspelo da preživi svega 28 putnika ovog ukletog broda.

Kada se podvuče crta konačni bilans ove tragedije je 845 mrtvih.

Odmah posle katastrofe italijanski premijer Mateo Renci obećao je da će potonuli brod biti podignut s dna mora što je sada i učinjeno.

Posle prebrojavanja žrtava potvrđena su. nažalost, strahovanja da se prošlog aprila dogodila jedna od najvećih izbegličkih tragedija na Sredozemnom moru.

I priči tu nije kraj: novi izbeglički brodovi smrti čekaju svoje putnike. Nova katastrofa je jednostavno neminovna. Crni bilans leta 2016. godine još nije zaključen.