​Црни биланс лета 2016.

Ердоган јачи него икад: Неуспели државни удар у Турској још чека свој трагични биланс. Према недељним подацима у покушају дела армије да свргне с власти председника Реџепа Тајипа Ердогана живот је изгубило више од 260 људи, око 1.400 је рањено, 2.800 људи – углавном припадника војске ухапшено је а хапшења још трају.

Турска се полако смирује и враћа у нормалан живот па су вести с драматичним садржајем сада уступиле место анализама и коментарима. У њима преовлађује закључак да је тако нешто могло и да се очекује, да је пуч заправо већ неколико последњих година у најави.

Списак проблема који притискају државу на Босфору је подужи, могло би се рећи да је чак импресиван. Турска је већ годинама у некој врсти грађанског рата у којем се обрачунавају власти и Курди. Вести о сукобима су постале део свакодневне приче у Турској а мртве готово да више нико и не броји.

Ратна збивања: прво у Ираку а затим и у Сирији само су долила уље на ватру вишевековног турско-курдског рата. А онда се појавила милионска лавина бегунаца од рата, чији је осетан део преплавио Стари континент због чега је Турска постала европски проблем.

И не само европски већ и руски проблем. Жесток економски одговор Москве на обарање руског авиона од стране турске авијације из темеља је уздрмао економију Ердоганове државе,

Садашњи шеф државе Ердоган је и сам много кумовао турским мукама. Када је из фотеље премијера ускочио у председнички кабинет почео је да ужурбано ради на ширењу апсолутне власти због чега је и добио надимак султан. Окретање леђа демократији био је мањи проблем од гурања у страну секуларне државе да би се у настали празни простор убацио ислам. Темељи модерне турске државе које је поставио Кемал Ататурк озбиљно су поткопани.

Војска, деценијама најважнији бастион у одбрани Ататурковог наслеђа, систематски је потискивана у касарне, оптуживана да ради против Ердогана. И уследила је ерупција, покушај државног удара који је Ердоган преживео и сада је јачи него икад.

Немоћ на Азурној обали: Коначни биланс дивљања камиона – убице у Ници: 84 мртва, више од сто повређених од којих је најмање 50 у критичном стану. И наравно, Француска је у шоку, још једном се нашла на удару бруталног насиља чије су жртве цивили.

После мало оклевања огласила се Исламска држава покушавајући да „присвоји” атентат као њено дело, прва сазнања истраге, међутим, говоре да масовни убица из Нице није био близак исламским екстремистима, да је био усамљеник склон насиљу, криминалу, алкохолу, наркотицима. Неки медији наводе да је овај Тунижанин с француским пасошем чак редовно јео свињетину што говори да је изгубио везу с исламским учењем.

Чињеница да је највероватније деловао сам никако не би смела да наведе на погрешене закључке. Масовни убица из Нице је за напад изабрао – не случајно – 14. јули, француски национални празник. А пажљиво је одабрао и место за напад – обалу где се те вечери окупило више од 30.000 људи да прославе празник и уживају у ватромету.

Све то је, наравно, мање важно за анализу догађања на Азурној обали који су вратили Француску у ванредно стање а њене грађане натерали да поново забораве мирну, обичну свакодневицу. Сад је свима јасно да је мир који је потрајао у време европског првенства у фудбалу био привремен и да ће Француска остати место најбруталнијег насиља. С великим бројем цивилних жртава.

Немоћ француских власти, уочена на Азурној обали, да осигурају безбедност својим грађанима сигурно није промакла екстремистима. И највероватније ће покушати да је у времену које је пред нама, брутално искористе.

Трагедија у Средоземљу: Још један трагичан догађај, са стравичним билансом, забележен је прошле недеље употпуњујући црну слику овог лета 2016. године. Припадници италијанске морнарице извукли су на површину теретни брод који је прошле године потонуо у Средоземном мору испред обала Либије. Из утробе потонулог теретњака извучено је 675 тела несретника из: Етиопије, Еритреје, Бангладеша, Судана, Сомалије, Малија, Гамбије, Сенегала, Обале Слоноваче и Гвинеје који су лане овим бродом кренули у бољи живот.

Овај теретњака потонуо је, иначе, у априлу прошле године и непосредно после несреће спасиоци су из Средоземног мора извукли беживотна тела 170 миграната. Несрећу је успело да преживи свега 28 путника овог уклетог брода.

Када се подвуче црта коначни биланс ове трагедије је 845 мртвих.

Одмах после катастрофе италијански премијер Матео Ренци обећао је да ће потонули брод бити подигнут с дна мора што је сада и учињено.

После пребројавања жртава потврђена су. нажалост, страховања да се прошлог априла догодила једна од највећих избегличких трагедија на Средоземном мору.

И причи ту није крај: нови избеглички бродови смрти чекају своје путнике. Нова катастрофа је једноставно неминовна. Црни биланс лета 2016. године још није закључен.