London bi da i dalje bude lider Evrope

Borisu Džonsonu, arhitekti projekta izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU i novom britanskom ministru spoljnih poslova, iznova polazi za rukom da bude zvezda gde god se pojavi – čak i na današnjem sastanku šefova diplomatija Evropske unije. Iako su se u žiži skupa ministara vodili razgovori na temu terorizma – u svetlu napada u Nici koji je odneo 84 života – i pokušaja državnog udara u Turskoj, najjači eho iz Brisela izašao je upravo iz Džonsonovog grla.

Na sastanku ministara spoljnih poslova neće se zvanično govoriti o izlasku Britanije iz zajednice, ali se glavni vođa ove kampanje potrudio da „bregzit” ponovo postavi u centar zbivanja rekavši da izlazak njegove zemlje iz EU ne znači napuštanje Evrope.

Na današnjem doručku u društvu 27 kolega, Džonson je iz srca Evrope poručio da „Britanci neće napustiti EU prijatelje” i da „uprkos ’bregzitu’ London neće odustati od vodeće uloge u Evropi”.

Tako je majstor spektakla prvim učešćem na sastanku ministara EU uspeo da zatalasa javnost.

Zanimljivost njegovog nastupa primetna je u još jednoj stvari – može se reći da je ovo ujedno prvi put da Džonson obraćanjem iz Brisela izgovori pomirljive reči poput „EU prijatelji”. Naime, sadašnji šef diplomatije svojevremeno je kao dopisnik iz Brisela za „Sandej telegraf” slao evroskeptično intonirane izveštaje. Ispredao je izmišljene priče podstičući u Britaniji skepsu prema EU kao zlu čija je njegova zemlja žrtva. U tom smeru nastavio je i minulih meseci dovodeći referendumsku kampanju do usijanja izjavama da evropska zajednica sledi staze Adolfa Hitlera i Napoleona u nastojanjima da stvori superdržavu. Utoliko pre pobuđuje čuđenje njegovo uveravanje da Britanija ne napušta Evropu.

Ali njegove evropske kolege nisu zaboravili da je bivši gradonačelnik Londona u jednoj od kolumni u „Telegrafu” pisao kako se moli da Britanci 23. juna „ne skrenu s pravog puta” jer će u suprotnom ostati „zaglavljeni u prtljažniku automobila kojim neko upravlja u pravcu u kojem oni ne žele da idu”.

Po ovoj liniji zapadni mediji primećuju da je prvi njegov dolazak u Brisel u ulozi šefa diplomatije ispraćen poteškoćama u kojima, kažu, neko može videti „loš znak”. Naime, Džonsonov avion morao je prinudno da sleti zbog tehničkog kvara. Zbog toga ga je u nedelju uveče na neformalnoj večeri čekala šefica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini.

Briselski skup neobičan je po još jednom momentu – prisustvu američkog državnog sekretara Džona Kerija. A ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Mark Ero, koji je optužio Džonsona da je lagao britanski narod skrećući državu s puta kojim je išla duže od četiri decenije, podvukao je uoči danaljnjeg sastanka da Britanija što pre treba da počne formalni proces izlaska iz unije kako bi se sprečilo „evropsko poniranje u neizvesnost”.

Džonson će do tada imati glas u Savetu ministara spoljnih poslova EU, a kada se vrati u London očekuje ga preseljenje. Useliće se, kako tradicija nalaže, u rezidenciju Čivning, ali će je deliti s Dejvidom Dejvisom, ministrom zaduženim za „bregzit“, i Lijamom Foksom, ministrom za međunarodnu trgovinu, izveštava „Gardijan”. Nije prvi put da šef diplomatije deli s nekim rezidenciju, ali bi odluka premijerke Tereze Mej mogla biti presedan i pričiniti Džonsonu neugodnost s obzirom na to da tri buduća cimera nisu najbolji prijatelji. Ipak, dvorac Čivning ima 115 soba pa ministri ne bi trebalo da brinu bar o tome ko će se prvi služiti kupatilom.