Koštunica Del Ponteovoj: Ne poznajemo Mladića

Srpski premijer Vojislav Koštunica rekao je sredinom 2007. bivšoj haškoj tužiteljki Karli del Ponte da bi Ratko Mladić i drugi begunci bili uhapšeni još 2006. da je ona pozitivno ocenila saradnju Beograda s tribunalom i da EU nije prekinula pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, tvrdi Del Ponteova u svojoj knjizi „Lov”. „Sada bi već sve bilo rešeno”, rekao je Koštunica Del Ponteovoj, prilikom njene posete Beogradu posle hapšenja bivšeg generala vojske RS Zdravka Tolimira 31. maja 2007.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je pre tri dana da je Srbija tražila odlaganje objavljivanja knjige bivše haške tužiteljke Karle del Ponte da ne bi bio ugrožen završetak saradnje Srbije sa tim sudom.

Ova knjiga pojaviće se u prodaji krajem marta u Italiji u izdanju izdavačke kuće iz Milana „Feltrineli”.

U izdanju dostupnom novinarima pre zvaničnog objavljivanja, a u koji je agencija Beta imala uvid, Del Ponteova je navela da joj razgovor s Koštunicom tokom posete Beogradu posle hapšenja Zdravka Tolimira 31. maja 2007. „uprkos prijatnoj retorici, nije bio nimalo prijatan”.

Koštunica joj je tada rekao i da će za Srbiju biti teže da uhapsi Mladića nego što je za Hrvatsku bilo da uhapsi generala Antu Gotovinu jer ga „ srpske vlasti ne poznaju”. „Mladića ne poznajemo. Nikada ga nismo videli. On je iz Bosne. Ne zna se gde se on nalazi”, rekao je Koštunica Del Ponteovoj.

Bivša tužiteljka navodi da je tada odgovorila srpskom premijeru da je Mladić bio u Srbiji i u Beogradu i da su „vlasti to vrlo dobro znale” i upitala ga da li u Srbiji postoji „politička volja da se to pitanje reši”. „Po pitanju Mladića – da”, odgovorio joj je Koštunica, ali Del Ponteova navodi da nije imala mnogo razloga da mu poveruje, pogotovo posle izjave da srpske vlasti „ne poznaju Mladića”.

Koštunica je tada, kako navodi Del Ponteova, uveravao hašku delegaciju da će poslednja faza saradnje s tribunalom, posle hapšenja bivšeg generala Tolimira, biti lakša.

Govoreći o hapšenju Tolimira, Del Ponteova je ukazala da joj srpske vlasti nikada nisu dale uverljivu verziju o toj akciji, pre svega jer se Koštunica, uprkos svim obećanjima, i dalje protivio hapšenju ratnih zločinaca i jer je želeo da se veruje da Srbija nije imala nikakve veze s tim hapšenjem.

Ona je navela da je specijalna jedinica srpskih snaga privela Tolimira pošto je odbijao da se preda dobrovoljno, a da je šef BIA Rade Bulatović tada obavestio policiju RS da će Mladić ili neko njemu blizak preći granicu Srbije i BiH. „Srpske vlasti su verovatno prebacile Tolimira preko Drine, jer ga je policija RS pronašla dok je išao putem s bosanske strane, u blizini sela Sopotnik”, piše Karla del Ponte.

Kako je navela, hapšenje Tolimira nju je veoma iznenadilo, „značajno” je ohrabrilo veru tribunala i nagoveštavalo je i hapšenje samog Mladića.

Del Ponteova je u svojoj knjizi navela da je u razgovoru sa Koštunicom upitala srpskog premijera zašto se nije oglasio povodom hapšenja Tolimira i zašto nije želeo da srpskoj javnosti predoči „od kakve je suštinske važnosti da optuženi budu izvedeni pred lice pravde”. „Nije bilo neophodno. Važno je da je to urađeno”, rekao joj je Koštunica, i kako je navela bivša tužiteljka, izneo oštru kritiku na račun Haškog tribunala, čak izražavajući podršku Vojislavu Šešelju, navodeći da su svedoci optužnice protiv lidera radikala izmanipulisani.

Beta