Odluke s Krita nemaju svepravoslavni značaj

Dokumenti usvojeni na Svetom i velikom saboru na Kritu ne izražavaju svepravoslavni stav, budući da nisu usvojeni konsenzusom svih autokefalnih pravoslavnih crkava. Ovo je zaključak Svetog arhijerejskog sinoda Ruske pravoslavne crkve (RPC), koji je zasedao 15. jula. Posle te sednice, kojoj je predsedavao patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, saopšteno je da su podrobno razmotreni stavovi Antiohijske patrijaršije u vezi sa kritskim saborom, objavljeni neposredno po završetku zasedanja u Grčkoj.

Osim što su ukazali, kao i ruska crkva, da odluke nisu usvojene kako je predviđeno, jednoglasno i svepravoslavno, oni su saopštili i da ih zbog toga ne smatraju obavezujućim. Podsećajući da je zasedanje održano bez prisustva crkava koje predstavljaju više od polovine pravoslavnih vernika u svetu (ruska, antiohijska, bugarska, gruzijska), Antiohijska patrijaršija saopštila je i da ne smatra šest dokumenata usvojenih na saboru konačnim, već još uvek otvorenim za diskusiju.

Dve crkve, kao ni ostale koje nisu učestvovale na kritskom zasedanju,

nisu se bavile sadržajem usvojenih dokumenata. Sinod ruske crkve navodi da ih još nisu zvanično dobili, iako su objavljeni na internetu. Kada budu imali zvanične kopije, za njihovo proučavanje biće zadužena posebna biblijska i teološka komisija. Ruska crkva, međutim, naglašava da će te dve komisije, pre donošenja zaključaka, razmotriti i primedbe i opažanja najšire crkvene javnosti u Rusiji: arhijereja, teologa, sveštenstva, monaštva i laika.

I Bugarska patrijaršija saopštila je početkom jula da će dokumenta pažljivo proučiti pošto im bude poslata njihova zvanična verzija. Međutim, neposredno po završetku sabora, 27. juna, bugarska crkva obavestila je javnost da su tekstovi dostupni na internetu, ali i da jedan od njih i dalje sadrži spornu formulaciju, zbog koje, između ostalog, ova crkva nije učestvovala u zasedanju. Kako su naveli, u dokumentu „Odnos pravoslavne crkve prema ostalom hrišćanskom svetu“ i dalje je sadržana formulacija „ne-pravoslavne hrišćanske crkve i konfesije”. Bugarski sinod, podseća se, još krajem aprila izneo je stav da osim pravoslavne, nema drugih crkava i da je takvo definisanje „bogoslovski, dogmatski i kanonski pogrešno“. Svojim saopštenjem želeli su da ukažu da je za njih sporno određenje sadržano i u završnom dokumentu, dostupnom na internetu.

I ostale tri pomesne crkve koje su uoči održavanja sabora odlučile da ne učestvuju na zasedanju, imale su ozbiljne primedbe na ovaj tekst, a on je izazvao burnu raspravu i na samom saboru. Osvrnuo se na to i Sinod RPC, ističući da je više arhijereja iz nekoliko pomesnih crkava koje su učestvovale na saboru izjavilo da su odbili da potpišu dokument „Odnos pravoslavne crkve prema ostalom hrišćanskom svetu“ zbog neslaganja sa njegovim sadržajem. Inače, prema Pravilniku rada Svetog i velikog sabora, osim što svi dokumenti moraju biti usvojeni jednoglasno, ispod njih moraju biti potpisani svi arhijereji, članovi delegacija pravoslavnih crkava.

I Gruzijska pravoslavna crkva krajem maja ukazala je da tekst sadrži ozbiljne eklesiološke i terminološke greške. Uz to, gruzijski patrijarh Ilija pozvao je predsedavajućeg sabora, vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, da na zasedanju ne bude razmatran dokument o svetoj tajni braka, podsećajući da ga gruzijska crkva, u predsaborskim pripremama, nije potpisala, smatrajući da pojedini delovi krše crkvene kanone. To je i jedini dokument o kojem se raspravljalo na saboru na Kritu, a koji na pripremnim sednicama nisu potpisali predstavnici svih 14 autokefalnih crkava. Treba dodati, doduše, da se Antiohijska patrijaršija nije složila sa tekstom Pravilnika rada Sabora, zbog čega nisu želeli da ga potpišu. Predstavnici Vaseljenske patrijaršije, u obraćanjima novinarima tokom zasedanja, više puta su isticali činjenicu da su svi dokumenti bili dobro poznati pre zasedanja, da su u njihovoj izradi učestvovali predstavnici svih autokefalnih crkava i da su, izuzev jednog, sve njih i potpisali. Zbog svega toga, nisu imali objašnjenje zašto su četiri crkve odlučile da ipak ne dođu na zasedanje. S druge strane, odsutne crkve, bugarska i gruzijska, na primer, navodile su da su na vreme tražile da dokumenti budu ispravljeni i da im ne treba prebacivati nedolazak na Krit, a naročito ga ne treba prebacivati na političku ravan.

Sabor ili pripremna sednica

Datum održavanja Svetog i velikog sabora (19–26. jun) određen je jednoglasnom svepravoslavnom odlukom u januaru ove godine na predsaborskoj konferenciji u Švajcarskoj. Međutim, nekoliko nedelja pre tog datuma, zbog neusvajanja njihovih predloga oko izmena tekstova, ruska, gruzijska, bugarska, antiohijska, kao i Srpska pravoslavna crkva, koja je učestvovala u zasedanju, tražili su da sabor bude odložen. Predlog je bio i da na Kritu bude pripremna sednica. Zasedanje je, ipak, održano pod zvaničnim nazivom Sveti i veliki sabor pravoslavne crkve i nije preimenovano u predsaborsku konferenciju. Bez obzira na taj zvanični naziv, po završetku sednica, Antiohijska patrijaršija saopštila je da zasedanje na Kritu tretiraju kao „preliminarno okupljanje na putu ka održavanju Svepravoslavnog sabora“. Nešto slično rekao je i ruski patrijarh Kiril, u pisanoj poruci sabraći okupljenoj na zasedanju: da bi sastanak na Kritu mogao biti doprinos u pripremama Svetog i velikog sabora u kojem će učestvovati sve autokefalne crkve.