Da li Tramp ima snage da ujedini konzervativce

Opsednutost bivšom državnom sekretarkom, sejanje straha od ilegalnih imigranata i terorista, neuspeli „puč” protiv Donalda Trampa i plagijatski govor Mišel Obame, sve je ovo obeležilo prvi dan konvencije Republikanske stranke u Klivlendu gde će njujorški milijarder sutra i zvanično postati republikanski kandidat za predsednika SAD.

Stranački delegati iz cele zemlje okupili su se u Ohaju i moraće da glasaju u skladu sa voljom birača iskazanom na partijskim izborima, što znači da će izabrati politički nekorektnog tajkuna koji je krajnje nepopularan među partijskom elitom. Jedna mala grupa konzervativaca probala je da protiv njega izvede „državni udar”, ali je stranka ipak odbila njihov zahtev da se pravila za izbor kandidata menjaju u hodu odnosno na samom kongresu. Iz grupe Trampovih protivnika čuli su se zvižduci, povici, čak i vrištanje, ali je konvencija nastavljena.

Tramp je pobrao simpatije najvećeg broja konzervativnih birača, ali nije uspeo da ujedini stranku – upada u oči da u Klivlend nije došla većina viđenijih republikanaca, piše informativni sajt „Slejt”. Nisu se pojavili bivši predsednici koji se prezivaju Buš, nijedan od bivših kandidata poput Mekejna ili Romnija, guverner Ohaja Džon Kejsik kao ni 21 od 54 republikanska senatora. Pristigao je prvi čovek Kongresa Pol Rajan, ali se on odmah ogradio od Trampovih izjava o rasnim tenzijama koje potresaju SAD zbog policijskih ubistava Afroamerikanaca.

Kao što je vodio nekonvencionalnu kampanju ne obazirući se na iskustvo i savete dugogodišnjih političara, Tramp je tako i u ponedeljak uveče pogazio tradiciju. Iako je trebalo da sačeka četvrtak, Njujorčanin se pojavio na sceni uz dramske efekte, iza dimne zavese od koje se videla samo njegova silueta pre nego što je najavio govor svoje supruge Melanije Tramp. Hvalila ga je tvrdeći da će on brinuti o svim građanima SAD, ali je njen govor – posebno deo u kojem pominje vrednosti koje joj je usadila porodica i ideju da su jedine granice nečijeg uspeha njegovi snovi i zalaganje –  ocenjen kao plagijat govora koji je Mišel Obama održala na konvenciji demokrata 2008. Melanija Tramp je kazala da je rođena i odrasla u Sloveniji, ali da već deset godina ima američko državljanstvo, „najveću privilegiju na Zemlji”.

Njen suprug je najavio da će prema granici sa Meksikom izgraditi zid i tako sprečiti ulazak Latinosa bez papira, i upravo je čvrst republikanski stav prema strancima bez dokumenata obeležio početak konvencije. Među govornicama su bile i žene čije su članove porodice ubili ilegalni imigranti, a za šta je okrivljen Barak Obama jer je naredio legalizaciju statusa ovih ljudi. Jedna od učesnica je poručila sa bine da Tramp, za razliku od Obame, „više vodi računa o Amerikancima, nego o ilegalcima”, što je naišlo na odobravanje prisutnih.

„Politiko” je javio da su u Ohajo pozvani i neki Trampovi istomišljenici sa druge strane Atlantika. Tako će se među gostima naći Najdžel Faraž, doskorašnji lider UKIP-a i lider kampanje za izlazak Britanije iz EU (što je Tramp podržao), kao i Gert Vilders, holandski ultradesničar koji bi zabranio dolazak muslimanskih imigranata u Evropu kao što bi Tramp to uradio u SAD.

Da bi Tramp i ostali republikanci pokazali da su neumoljivi kada je reč o bezbednosti, doveli su i bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudolfa Đulijanija, koga bije glas da je svojevremeno očistio Veliku jabuku od kriminala i koji je poručio da zemlju sada potresaju nasilje i bezakonje i da se policajci, koji „štite i belce i crnce”, nikako ne smeju kritikovati. Obećao je i da će se zemlja obračunati sa teroristima.

„Velika većina Amerikanaca ne oseća se sigurno”, poručio je Đulijani i time podvukao glavne sentimente koji republikanci žele da izazovu iz Ohaja, poručujući javnosti da su demokratski predsednik i njegova državna sekretarka doveli zemlju u opasnost od terorizma i kriminalnih bandi.

Jedan drugi delegat je kazao da je „zemlja napadnuta od radikalnog islama” i da su američke ulice pretvorene u bojna polja. Sve su to bili uglavnom belci koji su se obraćali belcima u publici, a za raznolikost su se pobrinula dvojica afroameričkih govornika koji su se složili da pokret „Životi crnaca su važni” vodi ka anarhiji i da treba pohvaliti oslobađanje belih policajaca koji su usmrtili crne građane, preneo je „Njujork tajms”.

Ime Hilari Klinton neprestano je ponavljano zbog čega se činilo da ako republikanci ne mogu da se slože oko toga ko treba da bude njihov kandidat, ni koja je njihova platforma, onda se sigurno slažu da se kandidatkinji demokrata nikako ne sme prepustiti Vašington. Auditorijumu se obratila i majka jednog od četvorice Amerikanaca koje su libijski pobunjenici ubili u Bengaziju pre četiri godine kada je Hilari Klinton bila šefica diplomatije.

„Lično je krivim za smrt svog sina”, kazala je Patriša Smit, tvrdeći da ako bivša državna sekretarka ne može da građanima da istinu o tome šta se dogodilo u Bengaziju, onda oni njoj ne treba da daju Belu kuću. Sa bine je ponavljano da je Hilari Klinton mesto u ćeliji, u odelu sa prugama, dok se iz publike čuo apel za Trampa: „Zatvori je, zatvori je!”

Konačno, jedan republikanac je poručio kolegama zavađenim oko Trampa da se ujedine: „Naši neprijatelji nisu drugi republikanci, već Hilari Klinton i Demokratska stranka.”