Posle vojnog puča civilni udar

Dok je još neizvesno kakvi se odnosi formiraju između Turske i SAD posle neuspelog vojnog puča, sasvim je izvesno da se Ankara sve više udaljava od EU. Kako je Turska druga vojna sila u NATO-u, odnosi sa američkom administracijom, posle privremenog zatvaranja vojne baze Severnoatlantske alijanse u Indžirliku i hapšenja njenog komandanta, trenutno se polako definišu preko turskog zahteva da im Vašington izruči muslimanskog verskog vođu Fetulaha Gulena, za šta oni, s druge strane, traže konkretne dokaze da je Gulen organizovao pokušaj vojnog udara.

Ali dok traje proces ubacivanja i izračunavanja svih komponenti dobitka i gubitka u američko-tursku jednačinu, Evropljani nisu gubili vreme i nepuna 24 časa posle pokušaja svrgavanja turskog predsednika njegovu reakciju su nazvali „Erdoganovim civilnim udarom”, jer je turski predsednik haos sa ulica Ankare i Istanbula pretočio u široku osvetu hapseći i smenjujući hiljade zaposlenih u vojsci i policiji; sudije, tužioce, pa čak i profesore i rektore univerziteta, koji su pod sumnjom da su povezani sa pobunom. Svetske agencije izveštavaju da je do juče što smenjeno što uhapšeno oko 60.000 ljudi. Svaki uhapšeni ili smenjeni civil u Turskoj – u Briselu, Berlinu ili Beču se registruje kao dodatni uslov na ona zvanična 72 uslova koji su neophodni da turski građani dobiju viznu liberalizaciju za EU.

Po snazi i sveobuhvatnosti mera koje su primenjene, jasno je da Turska ide u pravcu još autoritarnije zemlje, sa manje demokratije i više islamizacije. Zanimljivo je da je hrvatski portal „Advans”, koji je juče preneo Tanjug, objavio „da će se, bez obzira na inicijatora, Turska sada pretvoriti u Erdoganovo carstvo, pod uslovom da se u ovim napetim danima ne desi nekakav novi puč, koji će izgledati upravo onako kako mnogi već godinama upozoravaju da izgleda u njegovim nacrtima”.

Za deo sveta koji, otkako je počela migrantska kriza, radi na odobrovoljavanju Turske uprkos mišljenju da Erdogan uvodi strahovladu, iz Ankare svakog dana stiže barem po jedna skandalozna vest. Najnovija je da je turska Agencija za telekomunikacije blokirala juče pristup sajtu „Vikiliks” u toj zemlji, nakon što je sajt objavio prvi deo od gotovo 300.000 mejlova i 500.000 dokumenata vladajuće turske Stranke pravde i razvoja. Turske vlasti su primenile „administrativnu meru”, što je termin koji, kako prenosi Rojters, obično koriste kada blokiraju pristup nekom sajtu. Mejlovi datiraju od 2010. godine pa do nedelju dana pred neuspeli pokušaj vojnog puča u Turskoj, a „Vikiliks” navodi da izvor mejlova „nije ni na koji način povezan sa elementima koji stoje iza pokušaja puča ili sa nekom rivalskom političkom partijom ili državom”, preneo je Sputnjik. Navodno je bilo planirano da ovi dokumenti budu obelodanjeni krajem godine, ali je nakon pokušaja puča odlučeno da to učine ranije.

U Ankari je tokom jučerašnjeg dana u velelepnoj predsedničkoj palati na vanrednoj sednici zasedalo Nacionalno bezbednosno veće, koje čine Erdogan, ministri i vojni zvaničnici, a turski predsednik je najavio „važnu odluku”. Agencija Rojters pretpostavlja da će Turska objaviti vanredne mere kojima će pokušati da učvrsti stabilnost i spreči pad ekonomije.

Za sada bi najskandaloznija bila odluka da se ponovo uvede smrtna kazna, koju je Turska ukinula 2004. godine, kao meru približavanja EU. Visoka predstavnica za spoljnu politiku Federika Mogerini je odmah odgovorila da će sve nade Turske za ulazak u EU biti pokopane ukoliko Erdogan udovolji onome što, kako je rekao, „ljudi traže”.

Predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Elmar Brok je na sednici u utorak rekao: „Videli smo da od udara možete dobiti kontraudar.” A deo poslanika je lansirao još jedan novi termin – „putinizacija Turske”, izražavajući zabrinutost što „autoritarni poredak čini ovu muslimansku državu sličnijom Rusiji Vladimira Putina, nego bilo kojoj zemlji EU”. Materijal za zabrinutost je dodatno uvećan jer je najavljeni sastanak Putina i Erdogana ubrzan, pa će se, kako je juče izvestio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, održati početkom avgusta u Rusiji.

Tokom jučerašnjeg dana turske vlasti su zvanično optužile 99 od ukupno 360 generala za učešće u vojnom puču. Dvojica turskih zvaničnika su rekli Rojtersu da se još 14 generala, protiv kojih optužnice još nisu podignute, i dalje nalaze u pritvoru. U Ankari je suspendovano oko 900 policajaca. Kako je javila privatna stanica NTV Ministarstvo odbrane ispituje vojne sudije i tužioce i do juče su suspendovali njih 262. Podele i osveta koja vlada u Turskoj su tolike da je Uprava za verske poslove saopštila juče da su zabranjeni verski pogrebni obredi za poginule učesnike puča.

U okviru obračuna sa Gulenom, koji je finansirao obrazovanje „svojih” kadrova, univerzitetskim profesorima je juče zabranjeno da idu na službena putovanja u inostranstvo, a oni koji se već nalaze tamo pozvani su da se odmah vrate u Tursku. Visoki savet školstva je naložio smenjivanje 1.577 dekana državnih i privatnih univerziteta širom Turske, a Ministarstvo obrazovanja je juče oduzelo licence za 21.000 nastavnika u privatnim obrazovnim institucijama.

Bivši funkcioner Stejt departmenta: CIA je znala šta se događa

Moskva – CIA je znala šta se dogodilo u Turskoj i jasno je da su SAD imale nešto u vezi sa pokušajem vojnog puča u Turskoj, smatra nekadašnji visoki funkcioner Stejt departmenta Lorens Vilkerson. „Nesumnjivo je da su (direktor CIA) Džon Brenan i drugi znali šta se dogodilo u Turskoj i savršeno je jasno da smo mi imali nešto sa tim”, izjavio je Vilkerson agenciji Sputnjik. „Ili smo mi preko unutrašnjih kanala savetovali na uzdržanost, od toga što se dešava s vremena na vreme, ili smo, naprotiv, tome mnogo doprineli, ili je nešto između”, kazao je Vilkerson, bivši šef kancelarije nekadašnjeg američkog državnog sekretara Kolina Pauela.

Tanjug