Apsurdi života na grafikama Sohi Kim

Sohi Kim (1983), umetnica rođena i školovana u Južnoj Koreji, već osam godina živi i stvara u Tokiju gde predaje grafiku na Umetničkom univerzitetu Tama. Svoju internacionalnu umetničku karijeru ostvaruje izložbama i relevantnim nagradama u Aziji, Americi i Evropi. Ova autorska ličnost svoj rad bazira na poetici figuracije, a doza ilustrativnog služi inteligentnom i duhovitom fokusiranju složenih problema savremenog života, procesa u kojima ljudi gube slobodu. Ponavljanjem dnevnih rutina i efikasnim funkcionisanjem metropolisa, ljudi su pretvoreni u pasivne robote. Pokrenuti nevidljivim silama, nehotice smo uvučeni u kontejnere poput autobusa, vozova i liftova koji nas premeštaju na ista mesta svakog dana, govori umetnica.

Izložba grafika Sohi Kim održana je najpre u Grafičkom kolektivu u Beogradu što je  i prvi boravak ove umetnice u Evropi.  Potom je preksinoć, ova dela predstavila i u Gradskoj galeriji u Užicu. Upadljiva je karakteristična likovnost crtački majstorski realizovanih grafika u satiričnom analiziranju nemilosrdne stvarnosti. Izoštrenog senzibiliteta, uz dozu ljupkosti i šarma njeni radovi veoma jasno ukazuju i na određene društvene probleme i apsurdne situacije. Umetnica predstavlja anonimne grupe i „gomile” ljudi u gradu gde je pritisak na individuu veliki – ona poznaje čudesnu energiju velikih gradova kakvi su Tokio ili Seul, iskusila je mnogo stresa u megalopolisu, a čovek bi trebalo da izdrži tu tenziju. Na dilemu može li se izdržati taj intenzitet ili nekuda pobeći Sohi Kim nalazi rešenje. Za nju su to mašta i humor. Jer, smeh ima moć da prevaziđe stvarnost objektivnim osvrtanjem na lične besmislice. Umetnica o običnim stvarima – gužva, hrana, koferi, ljubimci, odeća – govori kroz suptilnu dozu humora o simultanoj stvarnosti. Tako, ona „pakuje” mnogo ljudi u klaustrofobični prostor gradske železnice. Metro, specijalno u Japanu, predstavlja urgentnu tačku velikog grada, putnike guraju da bi mogli da zatvore vrata. Tretiraju ih kao objekte, kaže Sohi Kim i dodaje da se na ljude tu gleda kao na produžetak gradskog sistema. Može se reći, ispitivanju kontradiktornih odnosa ona prilazi elegantno i senzibilno oslanjajući se na apsurde. Tu su i scenične situacije otvorenih i prenatrpanih kofera u kojima se živi i putuje kući koje asociraju na migracije. U njenim radovima dislocirana je i uloga ljubimaca i vlasnika, a karusel simboliše jedinstvo kružnog kretanja. O apsurdima svakodnevnog života koji boji tonom prividne veselosti, odeća i rublje su takođe deo autorskog idejnog i vizuelnog sistema.

Sohi Kim polazi od tradicije tajne tela po kojoj su žene u Aziji skroz pokrivene. Umetnica želi da afirmiše suprotno, jer telo nije ono čega se treba stideti. Tako, žene misle da je telo deo seksualnosti, a muškarci misle da je deo erotike. Zato ona uvećava rublje, veće je od ljudske figure, a to je na delikatan način i podsmeh muškarcima. Odeća na jedan način reflektuje ili povećava našu personalnost, možemo se lažno predstavljati kroz odeću, izbor odeće nosi i određeni psihološki znak, ona može da odražava i naše potisnute želje. U okviru mnogo različitih modnih trendova formiraju se socijalne, kulturne i psihološke mape.

Između ostalog, za Sohi Kim hrana je jedan od načina komunikacije. Ona smatra da je ishrana najlakši način da se dođe do nečije kulture, a simboli vezani za hranu, posebno nudle, pripadaju njenoj likovnoj simbolici. Mada živimo u vremenu visoke tehnologije, senzibilitetu Sohi Kim bliske su klasične grafičke tehnike jer veruje u manuelni proces koji traži mnogo vremena i napora. Ona želi da u svom radu oseti toplinu, energiju i napor, emocije, a digitalne tehnologije nemaju tu moć.

Grafika u dubokoj štampi kao što su bakropis i akvatinta čuvaju toplinu papira, slično temperaturi tela ljudi, papir upija tragove, ima kvalitet taktilnog i organskog, način je da se određene emocije prenesu na ljude. Jer, za ovu umetnicu su rad i vreme bogatstvo. Boja je, takođe, gradivni element ovih uzbudljivih autorskih imaginacija.

Prirodno, umetnost je za Sohi Kim uzbudljiva stvaralačka magija, put da se individua predstavi i komunicira sa ljudima očekujući od njih povratni odgovor, novu ideju, drugačije čitanje. U vizuelnoj umetnosti je to moguće, čak i ako ne govore isti jezik. Komunikativno svojstvo grafike povećava se i njenim tiražom i mogućnošću da se pošalje u bilo koji deo sveta u bilo koje vreme kako bi se ostvarila neka vrsta susreta kroz misao i sliku.