Tramp: Haos je, ali ja ću sve da sredim

Donald Tramp je prihvatio nominaciju Republikanske stranke za predsednika Amerike poslednjeg dana konvencije u Ohaju u govoru u kojem je igrao na kartu straha građana od terorizma i kriminala, predstavljajući sebe kao jedinog spasioca „bezakonja” koje je zavladalo na američkim ulicama.

Nominacija jedne od dve uticajne partije u SAD time je i formalno predata politički neiskusnom biznismenu i zvezdi rijaliti programa čiji je uspeh na predizborima iznenadio političare, medije i analitičare.

Njujorčanin je, kako prenosi Si-En-En, nastupio veoma ljutito, upozoravajući da je zemlja na kolenima, popustljiva prema kriminalcima kod kuće i teroristima u svetu.

„Naša konvencija se održava u vreme velike krize za našu zemlju. Napadi na našu policiju i terorizam u našim gradovima prete našem načinu života”, poručio je on, misleći na nedavna ubistva policajaca u Teksasu i Luizijani i masakr u gej klubu na Floridi.

Kandidat američkih konzervativaca potencirao je da je bezakonje zavladalo na američkim ulicama, što se u jednoj meri odnosilo i na proteste Afroamerikanaca, revoltiranih zbog policijskih likvidacija crnih muškaraca, uglavnom nenaoružanih.

„Red i zakon”, ponovio je Tramp nekoliko puta, što je postalo moto njegove kampanje koja je u tom smislu, kako primećuju američki kolumnisti, počela da liči na svojevremenu kampanju Ričarda Niksona koji je obećao da će u eri koju su obeležili nemiri i neredi ponovo uspostaviti red i zakon.

Tramp je želeo da se predstavi kao kandidat koji razume strahove Amerikanaca, posebno one vezane za kriminal i terorizam koje je pripisao ilegalnim Latinosima i sirijskim migrantima, a koji su dosad bili zanemarivani.

„Sagradićemo veliki zid koji će zaustaviti ilegalnu imigraciju, bande i nasilje, drogu koja se sliva ka našim zajednicama”, dodao je Tramp, obećavši da će biti glas onih koje niko nije hteo da čuje.

Za razliku od debata, intervjua i pređašnjih govora u kojima je slao Hilari Klinton u zatvor i iznosio najsmelije teorije zavere o svemu i svačemu, Tramp je ovaj put bio uzdržaniji i čak je iznosio tačne podatke o američkom društvu (da 160.000 pridošlica bez dokumenata ima krivični dosije, da je već dosad broj porodica koje su prešle južnu granicu veći od tog broja za celu prošlu godinu, da su primanja prosečnog domaćinstva manja za 4.000 dolara u odnosu na 2000).

Donekle je ublažio stav prema muslimanima, pa nije ponovio da će zatvoriti granicu za sve ljude ove veroispovesti, već samo za građane zemalja pogođenih terorizmom i nestabilnošću. Kritikovao je rivalku iz Demokratske stranke, ali nije je optuživao za laži i afere njenog supruga, već zbog politike koju je vodila kao državna sekretarka.

Dok su mu dovikivali: „Zatvori je, zatvori je!”, Tramp je poručio da je dovoljno da je samo poraze u novembru.

Istakao je da je strategijom u Siriji, Iraku, Egiptu i Libiji dovela do političkog haosa kao i da je za vreme njenog vakta, kao i predsednika Obame, Amerika „doživljavala međunarodno poniženje za poniženjem”.

„To je zaostavština Hilari Klinton: smrt, razaranje, terorizam i slabost”, kazao je Tramp.

Ipak, to što je republikanski kandidat veliki deo govora morao da posveti njoj, što su činili i brojni drugi učesnici konvencije, dokazuje da je stranka u ideološkoj i programskoj krizi i da im se strategija na ovim izborima uglavnom svodi na blaćenje bivše prve dame. Bilo je upadljivo da Tramp nije predložio gotovo nijedno rešenje za navedene probleme, odnosno da je jedino njegovo rešenje – on sam.  

„Niko ne poznaje ovaj sistem bolje od mene. Zato ja sam mogu da ga popravim”, kazao je Tramp što je senatora Bernija Sandersa, koji je izgubio preliminarne okršaje od Hilari Klinton, navelo da na „Tviteru” napiše: „Da li se on kandiduje za predsednika ili diktatora.”

Hilari Klinton, koja sledeće nedelje i zvanično postaje kandidat demokrata, na istoj mreži je napisala: „Jedino što stoji između Bele kuće i Donalda Trampa – jesmo mi.”

Tramp je preksinoć odstupio od brojnih tačaka uobičajenog kreda Republikanske stranke. Nije spomenuo abortus kome se većina konzervativaca izričito protivi. Ponovio je da će stati na put ugovorima o slobodnoj trgovini i intervencionizmu.

Čak je podržao i LGBT populaciju koju su mnogi republikanski guverneri hteli da diskriminišu, između ostalih i njegov kandidat za potpredsednika, poručivši joj da će je sačuvati od „stranih ideologija mržnje”, što je bila aluzija na masakr koji je počinio musliman u klubu za homoseksualce u Orlandu.

Probao je čak da dopre i do glasača demokrata, i to do najliberalnijih glasača Bernija Sandersa, obećavajući da će učiniti za njih ono što bi i senator iz Vermonta – vratiti poslove kući.