Video-rekorder u avgustu odlazi u muzej

Japanska elektronska kompanija „Funai elektrik”, poslednji proizvođač video-rekordera, objavila je da će krajem avgusta proizvesti poslednji komad ovog uređaja, nakon čega on „odlazi u istoriju”.

U vesti koju je objavio Si-En-En navedeno je da su u poslednjih 50 godina video-rekorderi prvo postali „obavezni član” mnogih domaćinstava širom sveta, ali je sa pojavom kompjutera i brzog interneta njihova popularnost mnogo opala.

„Funai” je počeo da proizvodi video-rekordere 1983. godine i u jednom periodu je prodavao čak 15 miliona uređaja godišnje. Pojava novih tehnologija, od di-vi-dija, blu-reja, a sada i striming emitovanje video-sadržaja, uticale su da je prošle godine ta kompanija prodala samo 750.000 uređaja, preneo je Tanjug. „Funai” je samo izdao kratko saopštenje da se s proizvodnjom prestaje, jer na tržištu više nema interesovanja za tim, nekada omiljenim, kućnim proizvodom.

Video-rekorderi su nastali tokom šezdesetih godina 20. veka. Ve-ha-es (VHS) je skraćenica za sistem kućnih videa (Video Home System). Prvi ve-ha-es plejer je razvila japanska kompanija Dži-Vi-Si (JVC), što u bukvalnom prevodu znači japanska video-kompanija. Prema nekim izvorima, prvi video-plejer prikazan je javnosti 1976, a prema drugim na Potrošačkom sajmu elektronike u Čikagu 4. juna 1977. godine, da bi 1. oktobra te godine počela i prodaja široj javnosti. Video-rekorderi su postajali sve popularniji ulaskom velikih kompanija u njihovu proizvodnju poput „Sonija”, kada su novi modeli postali jeftiniji i pristupačni svim građanima.

Video-klubova sa ve-ha-es (VHS) kasetama odavno nema, sve je manje i di-vi-di klubova. Razvoj di-vi-di opreme i diskova, ubrzavanje interneta, pojava torenta za nelegalno preuzimanje filmskog i TV sadržaja, popularnost „Jutjuba” – servisa za postavljanje video-sadržaja na internet i gledanje istog, sve je to „kumovalo” nestanku i video-kaseta. Kao i diskete, ve-ha-es sistem pojavio se tokom sedamdesetih godina prošlog veka, a danas se više ni ne koriste. Malobrojni koji još uvek čuvaju ve-ha-es kasete u poslednje vreme žure da svoje video-materijali sa ovih kaseta što pre prebace na neke digitalne nosače podataka, odnosno da digitalizuju snimke i sačuvaju ih od „zuba” vremena.