Prevlaku na sud u Hag

Zagreb – Hrvatski premijer Ivo Sanader i predsednik vlade Crne Gore Milo Đukanović složili su se juče u Zagrebu da obe zemlje prate situaciju u regionu, posebno na Kosovu, i da će odluku o priznavanju nove kosovske države doneti u skladu sa politikom Evropske unije, ali i interesima svojih zemalja. Đukanović, koji je juče doputovao u zvaničnu posetu Zagrebu, rekao je da veruje da se regionu najbolje doprinosi učvršćivanjem regionalne stabilnosti. U zavisnosti od tih prioriteta, Crna Gora će opredeljivati svoju dinamiku priznavanja Kosova, naglasio je Đukanović.

Sanader i Đukanović su se dogovorili da se otvoreno pitanje međudržavne granice na moru, preciznije crta razgraničenja na području poluostrva Prevlaka, reši pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, a da će sudsku odluku prihvatiti hrvatski i crnogorski parlament. Pravni osnov rešenja problema, prema rečima zvaničnika, pripremiće zajednička komisija, a dokument će potvrditi crnogorski i hrvatski parlament.

Nova crta razgraničenja, koju odredi Međunarodni sud u Hagu, zameniće kao trajno rešenje sadašnji privremeni crnogorsko-hrvatski sporazum o granici na Prevlaci iz 2002. godine.

Beta

--------------------------------------------------------------

Diskriminacija Srba, Roma i žena u Hrvatskoj

Stejt department ukazuje na sporo rešavanje više od 12.000 zahteva Srba nosilaca stanarskog prava, a usporeno se rešava i pitanje vraćanja imovine SPC i jevrejskim opštinama

Zagreb – U Hrvatskoj i dalje postoji diskriminacija Srba i Roma, raste nasilje prema ženama, ima problema u vraćanju imovine i u sudstvu, a medijske slobode su pod znakom pitanja, navodi se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima u svetu, u delu koji se odnosi na Hrvatsku.

Stejt department ukazuje na slučajeve napada na srpske povratnike u okolini Zadra i na imovinu Srpske pravoslavne crkve.

Uz lanjske podatke hrvatskog ministarstva pravde, ističe se da u sudovima stoji 1.014.646 nerešenih predmeta, uz ocenu da javnost smatra sudstvo jednim od glavnih izvora korupcije u zemlji.

Uočena je praksa Državnog sudskog veća da odbija kandidate ili upražnjena mesta ostavlja prazna kako ne bi imenovalo Srbe za sudije, a daje se i podatak da su od 1.930 sudija u Hrvatskoj samo 42 Srbi (2,2 odsto, iako ih je u stanovništvu 4,54 odsto), a još 1,8 odsto odnosi se na druge manjine.

Stejt department ukazuje na sporo rešavanje više od 12.000 zahteva Srba nosilaca stanarskog prava, a usporeno se rešava i pitanje vraćanja imovine SPC i jevrejskim opštinama, pa je islamska zajednica jedina verska zajednica kod koje nije sporan povraćaj.

Navodi se da se ustavna zaštita protiv diskriminacije sprovodi prema svima manjinama, ali se i dalje nastavlja otvorena diskriminacija i šikaniranje Srba i Roma.

Uz porast porodičnog nasilja, Stejt department ukazuje na diskriminaciju prema homoseksualcima, u šta spada i pokušaj napada „Molotovljevim koktelom” na povorku u julu prošle godine, kao i česte uvrede, stereotipni vicevi i društvene predrasude.

Hrvatska je i dalje tranzitno područje za trgovinu ljudima, ali i destinacija za brojne prostitutke iz Srbije, Moldavije i BiH.

Stejt department se dotakao i pitanja radnih uslova u Hrvatskoj, navodeći kako minimalna plata od 2.100 kuna (290 evra) bruto ne može obezbediti pristojan život radničkim porodicama i da je prosečna plata iz avgusta 2007. od 4.743 kune (654 evra) takođe ispod minimalnih troškova života za četvoročlanu porodicu, koji su iznosili 5.774 kune (797 evra), a koji su na jesen narasli.

Tanjug