Puč u Turskoj posvađao Turke u Nemačkoj

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Neuspeli vojni puč u Turskoj, za koji vlast predsednika Redžepa Tajipa Erdogana krivi pokret „Hizmet” imama Fetulaha Gulena, izazvao je u Nemačkoj ne samo zabrinutost za ljudska prava u Turskoj već i otvoreni sukob pristalica i protivnika Erdogana koji žive u Nemačkoj.

Kada je pre desetak dana usred pokušaja puča Erdogan pozvao svoje sunarodnike da izađu na ulice i suprotstave se pučistima, na hiljade njegovih pristalica izašlo je na ulice Ankare i Istanbula, ali i Berlina, Hamburga i Štutgarta. Procene su da Erdogan uživa snažnu podršku među oko 2,8 miliona ljudi sa turskim korenima koji žive u Nemačkoj. Na turskim parlamentarnim izborima prošlog novembra oko 60 odsto turskih državljana koji su glasali u Nemačkoj glasali su upravo za Erdoganov AKP.

Ova podrška Erdoganu brine Erola Ezkaradžu, koji u senatu Berlina predstavlja vladajuću Socijaldemokratsku partiju (SPD) i poznat je kao kritičar politike turskog predsednika. Prema Ezkaradžinom mišljenju, Erdoganov autoritarni stil usmeren je na samopoštovanje tih ljudi i on kroz svoju propagandu odaje utisak da je jak državnik koji je učinio Tursku jakom, pri čemu se brine i o Turcima u inostranstvu.

„Ovi ljudi misle ’on radi ono što je ispravno’ i ’ostali su svi teroristi’”, kaže ovaj nemački političar turskog porekla, koji je zbog svojih istupa već dobio pretnje i optužbe da je „lažov, izdajnik, gulenista”.

Prema rečima lidera opozicionih Zelenih Džema Ezdemira, koji je turskog porekla i sin turskog gastarbajtera, svako ko kritikuje Erdogana odmah se smatra pristalicom Gulena ili PKK – Kurdske radničke partije koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.

„Erdogan može da uradi šta god hoće u Turskoj, i to je samo po sebi dovoljno loše, ali on ne sme to da radi u Nemačkoj”, kaže Ezdemir, koji je u razgovoru za nedeljno izdanje tabloida „Bild” upozorio nemačke vlasti na radikalne turske nacionaliste u Nemačkoj, uporedivši ih sa Pegidom, nemačkim ksenofobnim Pokretom Evropljana protiv islamizacije Zapada. „Nažalost, postoji jedna vrsta turske Pegide u Nemačkoj koju moramo da tretiramo na isti način kao ovu (Pegidu) koju već znamo.”

On kaže da postoji konsenzus o tome da su nemački desničarski populisti „na margini društva i da nisu normalni sagovornici”, ali da se „na radikalne Turke ovi standardi ne primenjuju”. Kao što niko ko se smatra demokratom neće doći na događaj na koji je pozvan vođa Pegide Luc Bahman, smatra Ezdemira, tako bi trebalo da se čini i u slučaju Erdoganovih predstavnika u Nemačkoj. On je naročito kritikovao Tursku islamsku uniju za religijska pitanja (DITIB), koja je jedna od najvećih muslimanskih organizacija u Nemačkoj i smatra se da je pod jakim Erdoganovim uticajem, što po Ezdemirovim rečima mora biti prekinuto kako ne bi bila „produžena ruka” Erdoganove stranke.

„Ako otvaramo medrese u okviru DITIB-a onda mi dozvoljavamo da se Erdoganova ideologija širi u školskim učionicama. Smatram da je to nedopustivo”, kaže on, dodajući da bi Evropska unija morala da razmotri uvođenje sankcija onima koji su na vlasti u Turskoj „ukoliko nastave sa suspendovanjem demokratije, vladavine prava i ljudskih prava”.

Osim DITIB-a koji je pod direktnom kontrolom turske države, koji šalje hodže za svaku džamiju koju ova organizacija kontroliše, za Erdoganove „produžene ruke” u Nemačkoj važe i Unija turskih evropskih demokrata (UETD), Islamistička organizacija Mili Gerus (IGMG), i još više stotina većih i manjih organizacija. Koliki je navodni Erdoganov uticaj na tursku populaciju u Nemačkoj svedoči podatak da DITIB i IGMG kontrolišu rad oko 900 džamija širom Nemačke, pri čemu su mu naklonjeni i nemački mediji na turskom jeziku kao i pojedini turski poslovni krugovi u Nemačkoj.

Situacija se unutar turske zajednice već zaoštrila u junu kada su poslanici Bundestaga, koji su turskog porekla, inicirali donošenje rezolucije o osudi genocida Osmanskog carstva nad Jermenima, što je izazvalo ne samo revolt zvanične Ankare već su i brojni poslanici turskog porekla dobili pretnje smrću.

Nemački sindikat policajaca BDK upozorava da postoji „veoma, veoma veliki” potencijal da situacija eksplodira, dok je u razgovoru za drugi kanal nemačkog javnog servisa ZDF ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer poručio turskoj zajednici da „ne želimo da se ove vrste sukoba sa nasiljem na ulicama dogode u Nemačkoj”.

„Sve što Erdogan treba da uradi jeste da pucne prstima i da se ljudi na ulicama međusobno sukobe na veoma emotivan način”, kaže za ZDF Sebastijan Fidler, potpredsednik BDK.

Prema pisanju „Frankfurter algemajne cajtunga”, Turci u Nemačkoj su tu da preko društvenih mreža potkažu ko su pristalice Gulena pa čak i da to jave na „vruću liniju” kabineta turskog predsednika. Da je to i te kako imalo uticaja svedoči i da je 150 Erdoganovih pristalica u gradu Gelzenkirhenu upalo u kafić popularan po tome što u njemu se okupljaju Gulenove pristalice, pri čemu se su potukli sa gazdom i razbili prozor. I na mnogobrojnim džamijama su osvanule plakate sa natpisom „Dole izdajnici otadžbine”, što dodatno podstiče tenzije između Turaka u Nemačkoj.

Prema rečima politikologa Gilstana Girbeja, sa Slobodnog univerziteta u Berlinu, ukoliko situacija u Turskoj eskalira, to će se sigurno osetiti i u Nemačkoj.