​Mobilnom aplikacijom protiv bacanja hrane

Oko trećine ukupne svetske proizvodnje hrane nikada ne dođe do usta stanovnika planete, već ostane na poljima ili završi na deponijama. Kada bi se količina bačene hrane smanjila za četvrtinu, u svetu više ne bi bilo gladnih. I pojedine aplikacije za pametne telefone napravljene su sa ciljem da što manje ispravne hrane završi u kontejnerima. Jedna od njih „Tu gud tu gou” (Too Good To Go), u saradnji sa odabranim pekarama, kafićima i restoranima, obaveštava korisnika kada i gde po znatno nižoj ceni od redovne, može da preuzme ispravno jelo koje bi inače završilo u smeću.

Ovakve informacije korisniku obično stižu pred kraj radnog vremena ugostitelja kada od onoga što je preostalo može da preuzme ukusan obrok za sebe. Korist je višestruka: ugostitelji smanjuju gubitke, kupci štede novac, a hrana je iskorišćena. Najskuplji obrok u Velikoj Britaniji koji se nudi preko ove aplikacije košta četiri i po evra, a reč je o jelu iz drugog najboljeg restorana japanske kuhinje u zemlji.

Aplikacija je pokrenuta krajem prošle godine u Danskoj, a trenutno je dostupna u još osam zemalja među kojima su Velika Britanija, Norveška, Nemačka i Francuska, gde svaki stanovnik u proseku baci i do 30 kilograma ispravnih namirnica godišnje.

Za poslednjih šest godina količina bačene hrane u Danskoj smanjena je za četvrtinu, što je podatak kojim malo koja država može da se pohvali. Zasluge za to pripadaju delom i ovoj aplikaciji, ali i brojnim državnim i nevladinim organizacijama. Koliki značaj se u zemlji kraljevića Hamleta pridaje kampanji protiv bacanja hrane, svedoči i priznanje „Dankinja godine”, koje je 2014. dobila Selina Jul, aktivistkinja iz udruženja „Stop bacanju hrane”. Ova organizacija pozivala je građane da makar jednom mesečno zavire u svoj zamrzivač i pre isteka roka iskoriste ono što tamo čuvaju. Brojni supermarketi u ovoj kraljevini počeli su da po nižoj ceni prodaju robu čiji rok trajanja je pred isticanjem ili, na primer, ono voće i povrće koje ne izgleda kao sa slike. Zvanični Kopenhagen će na jesen osnovati fond za podršku projektima čiji je cilj suzbijanje bacanja hrane, a za to će godišnje odvojiti čak 670.000 evra.

Prema proceni Ujedinjenih nacija, ekonomska šteta od bačene hrane dostiže 850 milijardi evra godišnje, dok se ekološka šteta meri povećanjem emisije štetnih gasova za osam odsto.