​Мобилном апликацијом против бацања хране

Око трећине укупне светске производње хране никада не дође до уста становника планете, већ остане на пољима или заврши на депонијама. Када би се количина бачене хране смањила за четвртину, у свету више не би било гладних. И поједине апликације за паметне телефоне направљене су са циљем да што мање исправне хране заврши у контејнерима. Једна од њих „Ту гуд ту гоу” (Too Good To Go), у сарадњи са одабраним пекарама, кафићима и ресторанима, обавештава корисника када и где по знатно нижој цени од редовне, може да преузме исправно јело које би иначе завршило у смећу.

Овакве информације кориснику обично стижу пред крај радног времена угоститеља када од онога што је преостало може да преузме укусан оброк за себе. Корист је вишеструка: угоститељи смањују губитке, купци штеде новац, а храна је искоришћена. Најскупљи оброк у Великој Британији који се нуди преко ове апликације кошта четири и по евра, а реч је о јелу из другог најбољег ресторана јапанске кухиње у земљи.

Апликација је покренута крајем прошле године у Данској, а тренутно је доступна у још осам земаља међу којима су Велика Британија, Норвешка, Немачка и Француска, где сваки становник у просеку баци и до 30 килограма исправних намирница годишње.

За последњих шест година количина бачене хране у Данској смањена је за четвртину, што је податак којим мало која држава може да се похвали. Заслуге за то припадају делом и овој апликацији, али и бројним државним и невладиним организацијама. Колики значај се у земљи краљевића Хамлета придаје кампањи против бацања хране, сведочи и признање „Данкиња године”, које је 2014. добила Селина Јул, активисткиња из удружења „Стоп бацању хране”. Ова организација позивала је грађане да макар једном месечно завире у свој замрзивач и пре истека рока искористе оно што тамо чувају. Бројни супермаркети у овој краљевини почели су да по нижој цени продају робу чији рок трајања је пред истицањем или, на пример, оно воће и поврће које не изгледа као са слике. Званични Копенхаген ће на јесен основати фонд за подршку пројектима чији је циљ сузбијање бацања хране, а за то ће годишње одвојити чак 670.000 евра.

Према процени Уједињених нација, економска штета од бачене хране достиже 850 милијарди евра годишње, док се еколошка штета мери повећањем емисије штетних гасова за осам одсто.