Umivanje objekata u minut do 12

Od našeg izveštača

Rio - Gužva od rane zore. Pola devet ujutru. Novinari, kamermani, fotoreporteri mile ka Glavnom pres centru.

 Bonžu,selam alejk, gud morning – ponavljala je crna punija gospođa, dok je rukama pokazivala gde ko da ide.

Jedan ćelavi gospodin joj je nešto došapnuo, a ona je bila u transu.

– Gute morge, gute morge. Bonžu, bonđorno, selam alejk, gute morge – dodala je još jedan pozdrav.

Kada se konačno stigne do ulaza počinje kontrola. Prilično jednostavna i uobičajena. Vadi se lap top, torba, telefon i prolazi se kroz detektor za metal. Ceo proces nadgledaju tri vojnika.

Da biste iz pres centra stigli na borilišta, potrebno je da prošetate do šatl autobusa koji su konekcija u olimpijskom parku. Na stanici stoji volonter, koji objašnjava gde koji ide.

– Dolaze na svakih 15 minuta. Ne morate nigde da žurite – objašnjava.

Teniski kompleks je prva stanica. Ima ukupno 16 terena. Centralni teren prima negde oko 12.000 ljudi. Još uvek nije sređen. Na pojedinim mestima kablovi vise, neke table su naopako okrenute. Ništa veliko što ne može da se završi u naredna tri dana. Na tribinama čistačice rade punom parom.

Na terenu pored čas sa skupljače loptica. Dobacuju jedni drugim lopticu, pod nadzorom sudije, koji povremeno podvikne.

– Gospodine ne možete da pravite fotografije. Niste fotoreporter. Molim vas stavite aparat u torbu – rekla je devojka na tečnom engleskom koja se predstavila kao „medija menadžer“.

Aparat je stavljen u torbu, ali je vrlo brzo čim se gospođa medija menadžer okrenula ponovo bio u rukama.

Sa teniskih terena put vodi na veliko plato. Sa njega se ide do „Karioka arena“ jedan, dva i tri. Preko puta su postavljene stolovi i klupe na kojima još uvek nikoga nema. Na platou stoji i pet olimpijskih krugova. Mnogobrojne televizijske ekipe na tom mestu prave kadrove za emisije. Voditelji se nameštaju i utežu, ne bi li ispali što lepši. Na vrhu platoa je „Akvatik centar“, dom plivača.

Objekat koji spolja izgleda veoma lepo. Zatvoren sa svih strane, tek posle dugačke šetnje i celog kruga dolazi se do mesta na kojem može da se uđe. U hladu ispod velikih stepenica grupa volontera. Pažljivo slušaju šta im, verovatno glavni, objašnjava. Škljocanje aparatom se nastavlja. Na ulasku u Akvatik park stiže novo upozorenje.

– Ne možete da slikate sa tim aparatom ako niste fotoreporter – objasnio je čovek za koga stoji da je član organizacionog komiteta.

Pored njega je bio vojnik. Prišao je i nešto ga upitao. Ovaj je odmahnuo glavom.

– Nemojte molim vas više da slikate.

Upozorenje ili molba su bili ozbiljni. Aparat je završio u torbi. Male stepenice vode do ulaska na medija tribinu. Bazen izgleda sjajno. Kapacitete negde oko 10 hiljada. I tu je u toku veliko čišćenje i sređivanje stolica. Na bazenu dvoje plivača. Nema šta da se vidi. Dolazak glavnih zvezda se tek očekuje.

Iz Olimpijskog akvatik centra vidi se Glavni pres centar. Iako deluje blizu, da bi se savladala ta distanca potrebno je nekih 15 minuta. Problem je u tome što je u jednom delu dozvoljeno samo da prolaze autobusi. Vojnici na ulazu sa osmehom, ali ozbiljno kažu.

– No – i onda rukama imitiraju šetnju.

Ljubazno pokažu da mora ponovo da se napravi krug da bi se ponovo došlo do ulaza u pres centar. Njihovu priču je potvrdila volonterka.

– Morate da izađete, pa ponovo da uđete na Glavnom ulazu.

Na motorima neprekidno u Olimpijskom parku patroliraju dve grupe policajaca. Između šatora, metalnih ograda i vojnika ponovo se dolazi na ulaz u Pres centar, samo sa druge strane.

– Selam alejk, bonžu, gut morge, gud morning.

Ista gospođa, ista priča. Krug je zatvoren. Dobrodošli u Rio.