Cene grejanja po sistemu toplo-hladno

Beograđani koji ovih dana iznajmljuju stanove imaju muku da nađu stanare. Prvo pitanje stanodavcima više nije kolika je cena iznajmljivanja stana, već da li stan ima parno grejanje. Čim čuju da ima, zahvale se. Skupo im je da plaćaju grejanje cele godine čak i za male stanove, a kamoli za one od 100 i više kvadrata, jer im u tom slučaju račun dođe više od 100 evra, što je za većinu polovina mesečne kirije.

Ali, postoje i dodatni razlozi zašto neće stan priključen na toplanu. Kao što je na primer nedavni zahtev niške toplane da grejanje poskupi za 20 odsto. Visoka cena grejanja po kvadratu i teška ekonomska situacija glavni su razlog što se lane oko 300 domaćinstava u Zaječaru odjavilo sa toplana. Da bi ovaj negativni trend zaustavili i pred nastupajuću grejnu sezonu, komunalci su nedavno Skupštini grada uputili zahtev za smanjenje cene grejanja i to sa 105 na 98,83 dinara po kvadratu.

– Sagledavajući veliki broj faktora, kao na primer povećanje cene mazuta na tržištu i realne opasnosti da se to prelije na naše korisnike, doneli smo odluku da smanjimo masu za plate u našem preduzeću za 1,9 miliona na mesečnom nivou. Na taj način dolazimo do uštede od 23 miliona za grejnu sezonu, što znači da smo po aktuelnim cenama energenata obezbedili sredstva za dodatnih 500 tona mazuta – istakao je Ivan Žikić, direktor JKSP Zaječar. Ali, sad je sve na  Skupštini grada.

Građani Niša, međutim, nisu ostali nemi na najave da bi grejanje moglo da poskupi za 20 odsto, pa je Udruženje predsednika Skupštine stanara u otvorenom pismu gradonačelniku zatražilo da se cena hitno smanji i to kroz umanjenje fiksnog dela računa sa 28,26 na 11 dinara po kvadratu. UPSS istovremeno zahteva da se iz cene daljinskog grejanja izbace troškovi objedinjene naplate od 3,5 odsto.

Upitan da li stvarno ima osnova da grejanje poskupi, uprkos činjenici da je gas za godinu dana pojeftinio 36 odsto, a mazut je pratio stalni pad cene nafte, što se sve nije odrazilo na cenu grejanja, Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije kaže da postoji Uredba vlade koja jasno propisuje kako se određuje cene grejanja.

– Novi troškovi mrežarine i transporta razlog su više da toplane ne mogu da snize cene, iako su energenti pojeftinjavali cele godine – objašnjava Lečić i dodaje da Uredba jasno određuje da, kada cene energenata porastu za tri odsto, toplane mogu da povećaju cene grejanja, a ukoliko opadnu za pet procenata i cene treba sniziti.

Predsednik Udruženja toplana ocenjuje da je zahtev niške toplane za poskupljenje posledica toga što je rukovodstvo shvatilo da po Uredbi može da poveća cenu. S druge strane, pogrešno je misliti da čim „Srbijagas” snizi cene gasa, da za toliko treba da pojeftini i grejanje.

– Zašto niko ne govori o troškovima toplane za pristup distributivnoj mreži – pita Lečić i dodaje da za sada nema najava da li će se menjati cena grejanja u prestonici. Ipak, to će se konačno znati do 15. oktobra, do kada se očekuje i poskupljenje gasa.

Šta ako sve više grđana počne da traži da se odjavi s toplana, pitamo Lečića?

– Toplane će učiniti sve da do toga ne dođe. Pretpostavlja se da će svi oni koji odjave grejanje preći na struju, jer im je to najjeftinije. U tom slučaju postavlja se pitanje posledica po EPS. Može li tehnički da izdrži toliko opterećenje i napon, ukoliko se dogodi da ubuduće cele zgrade po naseljima počnu da koriste TA peći ili grejalice – ističe Lečić.